– Oporavak teče najbolje kada oboleli i njegova porodica funkcionišu kao tim i kada su pripremljeni za ono što ih čeka nakon što se oboleli vrati kući – ističe dr Velibor Jolić, specijalista neurologije.

On nam navodi deset pravila koja moraju znati članovi porodice i oboleli kada se desi moždani udar, a koja su deo knjige „Moždani udar – Vodič za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju namenjen obolelima i negovateljima“, koju su pripremili lekari Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“.

Doktor Velibor Jolić, neurolog savetuje šta nakon moždanog udara
DOKTOR VELIBOR JOLIĆ, NEUROLOG SAVETUJE ŠTA NAKON MOŽDANOG UDARAFOTO: PRIVATNA ARHIVA

Informišite se

Još tokom hospitalizacije detaljno se upoznajte s najvećim problemima koji su nastali kod bolesnika. Gledajte i pitajte medicinsko osoblje kako se razgovara sa obolelim, kako se neguje i hrani, razgovarajte na temu promena u sredini kojoj oboleli treba da se vrati i šta je ono što vi možete da učinite za njegov oporavak.

Prilagodite stan potrebama bolesnika

Pre nego što se oboleli vrati kući morate izbaciti višak nameštaja koji smeta i ne služi ničemu, a stan preurediti tako da ima što više prostora za kretanje i vežbe. Izbacite sve oštre predmete, kao i predmete od stakla, da bi se otklonila opasnost od povreda. Pored kreveta stavite stočić na kojem u svakom trenutku moraju da se nalaze voda i zvono za pozivanje negovatelja.

Vodite računa o propisanoj terapiji

Važno je da oboleli uzima propisanu terapiju na vreme i da se pridržava uputstava koja su mu data za vreme lečenja i rehabilitacije. Ovo je naročito bitno kad se radi o starijim osobama, koje imaju problema s vidom i sluhom.

Nikada ne odustajte

Stalno podsećajte obolelog da uvežbava veštine kojima je ovladao za vreme rehabilitacije. Insistirajte da preporučene vežbe sprovodi bez odlaganja. Nažalost, statistike govore da skoro 70 odsto obolelih prestaje s rehabilitacionim programom po izlasku iz bolnice.

Podstičite lečenje depresije

Oko trećina bolesnika nakon moždanog udara ispolji depresiju, anksioznost ili apatiju. Ovi poremećaji imaju negativan uticaj na oporavak, umanjuju kvalitet života i dovode do iscrpljenosti negovatelja i porodice. Tretmane ovih poremećaja zato treba započeti odmah, bez odlaganja.

Budite strpljivi

Imajte na umu da se oboleli svakodnevno i pri svakoj rutinskoj dnevnoj aktivnosti sreće sa ograničenjima koja su izazvana moždanim udarom, što ga ponekad čini veoma nervoznim. Ne dajte da vas to izbaci iz ravnoteže i potrudite se da, koliko god možete, budete strpljivi i smireni dok mu pomažete.

Pronađite nove zajedničke aktivnosti

Prepoznajte sve aktivnosti koje su korisne i koje vam zajedno mogu pričiniti zadovoljstvo – od slušanja muzike do igranja društvenih igara.

Vodite računa o zdravoj ishrani

U ishrani nakon moždanog udara preporučuje se hrana s dosta svežeg voća i povrća, izbegavanje masne, slane, začinjene hrane i koncentrisanog šećera, kao i prekomerna upotreba testenine. Savetuje se unošenje crvenog mesa (teletina, govedina, jagnjetina…) do dva puta nedeljno, dok se za ostale dane savetuju jela s piletinom, ćuretinom i ribom. Preporučuju se i namirnice bogate biljnim vlaknima – grašak, pasulj, šargarepa, brokoli, spanać, blitva, jabuke, mandarine, ananas, suve šljive, žitarice…

Ne zaboravite na dopunsku dijagnostiku

Ukoliko uzrok moždanog udara nije do kraja utvrđen ili su potrebna mišljenja drugih specijalista, na otpustu će se savetovati dopunska dijagnostika, koju je neophodno obaviti do prvog kontrolnog pregleda kako bi prevencija novog moždanog udara bila uspešna. Najčešće su to pregled kardiologa, vaskularnog hirurga, endokrinologa, pulmologa…

Nađite vremena za sebe

Stalno imajte na umu da je i za obolelog ključno da vi budete u dobroj psihofizičkoj kondiciji, što znači da i vi treba da se hranite zdravo, da se dovoljno odmarate i da nađete dovoljno vremena za sebe i ono što vama pričinjava zadovoljstvo.

penzioneri.me/Violeta Nedeljković za Blic ženu