Konzumiranje alkohola ne smanjuje rizik od demencije

Naučnici su otkrili da veći je rizik od demencije povezan sa nekonzumacijom alkohola tokom srednjih godina života. Ali to ne znači da alkohol štiti od demencije.

Ljudi koji uopšte ne piju alkohol tokom srednjeg životnog doba mogli bi kasnije u životu imati veći rizik od demencije. Ovo je zaključak istraživanja objavljenog juna 2018. godine. Ali da li konzumiranje alkohola smanjuje rizik od demencije?

Organizacija British Heart Foundation istraživala je koliko je istine u tekstovima koje su preneli mnogi svetski mediji tokom leta 2018. godine.

Na srpskom, o rezultatima je pisao “BBC na srpskom”: Da li su oni koji umereno piju zdraviji od onih koji ne piju

Demencija i konzumiranje alkohola

Naučnici su otkrili da veći je rizik od demencije povezan sa nekonzumacijom alkohola tokom srednjih godina života.

Rezultati istraživanja, objavljenog u časopisu British Medical Journal, ukazuju na to da je apstinencija od pića u srednjim godinama povezana sa za 45 odsto većim rizikom od demencije kasnije u životu. Ovaj odnos se dobija kada se ispitanici koji nisu pili alkohol uporede sa onima koji su konzumirali od jedne do 14 jedinica alkohola nedeljno.

(Jedinica alkohola ovde označava 10 mililitara čistog alkohola. Koristi se radi lakšeg upoređivanja – jer, jasno, nije isto kada neko pije pivo ili kada pije vinjak.)

Srbija nema smernice, ali je Institut Batut objavio “Nacionalni vodič za alkoholizam” (PDF možete pročitati/skinuti ovde)

Zaključili su, takođe, da prekomerne pijanice, oni koji su pili više od 14 jedinica nedeljno, imaju najveći rizik od demencije. Ovaj rizik je bio sve veći što je osoba više pila. Sa svakim povećanjem od sedam jedinica sedmično, rizik od demencije se povećavao za 17 odsto.

Prema smernicama britanske vlade (sa kojima se slažu i smernice mnogih drugih država), žene i muškarci ne bi smeli da piju više od 14 jedinica nedeljno. To je kao 3,5 litara piva sa četiri odsto alkohola ili šest čaša vina sa 13 odsto alkohola. Ovo istraživanje podržava ove preporuke.

Konzumacija alkohola je merena tokom procena u periodu između 1985. i 1993. kada su učesnici ispitivanja imali u proseku 50 godina. Zabeleženo je 397 slučajeva demencije koji su identifikovani u bolnicama, službama za mentalno zdravlje i u evidenciji smrtnih slučajeva.

Prosečna starost onih učesnika kojima je dijagnostikovana demencija bila je 76 u grupi koja nije pila alkohol, 76 godina u grupi koja je pila od 1 do 14 jedinica alkohola nedeljno. Grupa koja je pila više od 14 jedinica nedeljno oboljevala je od demencije u proseku sa 74 godina.

Koliko je ovo istraživanje dobro sprovedeno?

Istraživači su pratili zdravstveno stanje više od 9.000 državnih službenika u Londonu tokom, u proseku, 23 godina. Koristili su podatke dugotrajnog istraživanja Whitehall II.

Naučnici, sa Univerziteta Pariz-Sakle i Univerzitetskog koledža u Londonu, napominju da, iako su uzeli u obzir socijalni i zdravstveni kontekst, on bi ipak mogao da utiče na rezultate. Napomenuli su da “se to ne može isključiti kao objašnjenje za viši rizik od demencije među apstinenatima”. Drugim rečima, moguće je da su ljudi koji ne piju prestali da piju zbog postojećih zdravstvenih problema koji su mogli da povećaju rizik od demencije kod njih.

Naučnici su takođe primetili da je nekonzumiranje alkohola povezano sa većim rizikom od dijabetesa i kardiovaskularnim bolestima. Ovo može povećati rizik od demencije.

Dobra strana istraživanja jeste ta što je više od 9.000 od 10.231 učesnika istraživanja pružalo dve vrste merenja konzumacije alkohola.

Istraživanje je imalo dug period praćenja – 23 godina. Naučnici su tako mogli da sklope sveobuhvatnu sliku veze između konzumacije alkohola i demencije.

Manjkavosti ovog istraživanja

Glavno ograničenje nalazi se u činjenici da se istraživanje oslanjalo na ljude koji bi trebalo da sami prijave tačnu količinu alkohola koju su popili.

Istraživanje takođe nije uzelo u obzir koliko su ispitanici pili pre nego što su ostavili alkohol.

Nedavno objavljeno istraživanje je pokazalo i da se blaži oblici demencije često ostaju nezabeleženi. Zdravstveni sistem ih ne evidentira. Istraživanje je ovaj potencijalni problem prevazišlo tako što je koristilo druge izvore za otkrivanje demencije. Ti izvori su britanska baza podataka o mentalnom zdravlju i podaci iz bolnica.

Još jedna poteškoća jeste ta da su ispitanici mogli da obole od demencije i zatim umru u periodu između dve procene. Ovo bi onemogućilo kategorizovanje preminule osobe kao osobe sa demencijom.

Mišljenje organizacije British Heart Fondation

Džuli Vard, viša kardiološka sestra pro organizaciji British Heart Foundation, kaže:

“Ove zaključke ne treba doživljavati kao izgovor za neumereno konzumiranje alkohola. Brojni su drugi rizici povezani sa konzumacijom alkohola. Postoji jasna veza između redovnog konzumiranja prevelike količine alkohola i visokog krvnog pritiska.”

“Vremenom, visok krvni pritisak (hipertenzija) opterećuje srčani mišić i može dovesti do kardiovaskularnih bolesti koje povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara. Moždani udar i mali moždani udari mogu onda da prouzrokuju vaskularnu demenciju. Kod vaskularne demencije, slab dovod krvi do mozga prouzrokuje odumiranje okolnih moždanih ćelija.”

“Takođe je važno zapamtiti da alkohol doprinosi mnogim drugim bolestima, kao što je kancer, i da dramatično povećava rizik od nesreća povezanih sa alkoholom. Stručnjaci se slažu da ovi rizici odnose prevagu nad malim koristima koje bi konzumiranje alkohola moglo da donese.”

penzioneri.me/penzin.rs