Šta vreli dani čine našem tijelu – od srca do bubrega

Širom Evrope, čak i u Skandinaviji, ovog ljeta vladaju velike vrućine. Crna Gora posljednjih dana, ne predstavlja izuzetak. Sigurno znate da toplotni ekstremi – kako velike hladnoće, tako ni velike vrućine – ne prijaju ljudskom organizmu, naročito starijima, djeci i trudnicama, ali evo više detalja kako vreli dani utiču na naše organe.

Naši organi ne vole ekstremne temperature. Sasvim prirodno – ne bismo ih, inače, doživljavali kao ekstremne.

Srce

Kada je tokom dužeg perioda veoma toplo, unutrašnja temperatura tijela može da poraste, što dovodi do povećanja srčane frekvencije i širenja krvnih sudova kako bi se veća količina krvi dovela do spoljašnjih slojeva kože, gde se zatim oslobađa toplota.

Ako se ova toplota ne oslobađa dovoljno brzo ili ako je okolni vazduh topliji od temperature tijela, znojne žlijezde će pokušati da ohlade organizam. Ovo bi bilo sasvim dobro, ali, kako objašnjava dr Luk Pauels, znojenje znači i gubitak tečnosti.

„Ovo može dovesti do pada krvnog pritiska što dovodi do toga da srce brže počinje da kuca te ovaj organ mora da radi više kako bi održavao tijelo hladnijim.”

„Osobe sa oboljenjima srca i drugim zdravstvenim problemima koji ih prate – te osobe koje koriste određenu vrstu ljekova– mogu biti posebno osetljive na visoke temperature vazduha pa je za njih veći rizik da se osjete toplotnog udara“, kaže dr Pauels. Zbog toga je neophodno piti dovoljno tečnosti tokom toplog vremena.

Mozak

Dio mozga koji se naziva hipotalamus kontroliše osnovnu temperaturu našeg organizma i odgovoran je za slanje signala koži da počne da se znoji. Međutim, kada je isuviše velika vrućina, ovi znaci možda neće biti pravilno preneseni. Kako objašnjava dr Pauels: „U ekstremnim slučajevima kada temperatura tijelaprelazi i 40 stepeni, može doći do sprečavanja pravilnog rada nervnih vlakana, što znači da poruke iz mozga ne mogu biti prenesene.“

Kada je temperaturatijelaviša od normalne, može doći do vrtoglavice, osećanja slabosti i umora, loše koordinacije, pa čak i do problema sa ravnotežom ili rasuđivanjem, kaže dr Pauels. „Takođe, koža može postati bleda, hladna i suva kako prestane znojenje pošto se ne prosleđuju poruke iz mozga.“

Dr Keni Livingston kaže da na ćelijskom nivou, membrane, mitohondrije i DNK mogu da se oštete tokom ekstremnih vrućina, što povećava rizik od moždanog udara i otoka u mozgu. „Ako visoke temperature organizma potraju, to može dovesti do fatalnog ishoda“, dodaje.

Pluća

Još jedan simptom bolesti koje su povezane sa vrućinom jeste ubrzano disanje. Dr Pauels kaže da vrelo vreme može dodatno da optereti pluća, naročito ako osoba već pati od bolesti kao što su astma ili hronična opstruktivna plućna bolest.

Letnji meseci takođe znače i viši nivo polena i, u nekim gradovima, viši nivo zagađenja vazduha što takođe može uticati na disanje.

„Ako osećate da toplota negativno utiče na vaše disanje, pokušajte da što više vremena provodite u zatvorenim, dobro provetrenim prostorima“, kaže dr Pauels.

Jetra

Toplo vreme može takođe biti „opasno“ za jetru koja spada u termosenzitivne organe. „Ozbiljna zdravstvena stanja, kao što je toplotni udar, mogu oštetiti ćelije jetre, što se ogleda u povećanom nivou enzima jetre u krvi“, objašnjava dr Pauels.

Toplotni udar se dešava kada temperatura tela pređe 40 stepeni Celzijusovih i unutrašnji sistemi tela počnu da se gase. Ovo može uticati na nervni sistem i, ukoliko se ne leči, može naneti štetu određenim organima.

„U najgorem slučaju, to može dovesti do kompletnog oštećenja jetre, mada je oštećenje jetre često ograničeno samo na taj organ“, kaže dr Pauels.

„Ako patite od bilo kog simptoma toplotnog udara, od životne je važnosti da proverite i, ukoliko je do udara došlo, da ga odmah lečite.“

Bubrezi

Istraživanja su povezala toplotne talase sa povećanom verovatnoćom da se dobije bubrežno oboljenje kod onih osoba koje su bile izložene toploti.

„Kako zbog dehridatacije, tako i usled pada krvnog pritiska, koji mogu dovesti do oštećenja bubrega, tokom vrelog vremena energetski zahtevi tela mogu da nadvise njegovu sposobnost da proizodi energiju, uzrokujući razgradnju mišićnih ćelija i oslobađanje proteina mioglobina i drugih proizvoda u krvotok“, objašnjava dr Paules.

„Neki od ovih produkta razgradnje (uključujući i mioglobin) mogu biti toksični za bubrege i mogu ih direktno oštetiti.“

Dodaje da iako su stanja kao što je toplotni udar mogu na kraju biti uzrok otkazivanja bubrega, važno je znati da bi to bio rezultat kombinacije različitih uzroka i, ako se leči, može se preduprediti da do toga dođe.

„Rehidratacija organizma je od suštinskog značaja za lečenje i zaštitu bubrega od toplote.“

penzioneri.me/penzin.rs