Demencija se okom vidi

NEPREPOZNATA i nelečena depresija kod starijih od 60 godina vodi u demenciju – zaključak je jedne od zapadnih studija. Koliko je depresija ozbiljna bolest, a koliko „moda“? Da li između depresije i demencije postoji uzročno-posljedična veza? Može li Alchajmerovu bolest i demenciju da spaja znak jednakosti?

Profesor dr Nikola Ilanković, načelnik Odeljenja za organske poremećaje Klinike za psihijatriju KC Srbije, u razgovoru sa „Novostima“, objašnjava da je depresija emocionalni, a demencija – strukturalni, organski poremećaj mozga. Za razliku od depresije, koju „između redova“ otkrivaju objektivni znakovi poput neraspoloženja, nesanice, demencija je vidljiva okom – na snimku, načinjenom uz pomoć skenera i magnetne rezonance.

Koje su posljedice nelečene depresije?

– Nelečena depresija može da kreira lažnu demenciju, pošto je neraspoložen čovek usporen: kreće se i misli sporo, teško se prisjeća. To stvara pogrešnu sliku, a riječ je, zapravo, o depresivnoj pseudodemenciji. Depresivnost je kod starih najčešće egzistencijalni, ili i problem svođenja životnih računa, nedostatka podrške porodice, preteškog tereta usamljenosti. Neuporedivo ređe se radi o moždanom poremećaju. Demencija se javlja i bez depresije, neretko sa euforijom, ili promenljivim raspoloženjem.

Šta je, u stvari, depresija?

– Ako penzioneru date da popunjava upitnik pre nego što je primio penziju dobićete, kao rezultat, veći stepen depresije, dok će, pošto dobije ček, nalaz pokazivati manju depresiju. Za razliku od endogenih depresija, koje su proizvod dešavanja u mozgu, ova zavisi od standarda, kvaliteta života. Čovjek nije depresivan ako je zbog nečeg zabrinut, ili ako ima nagomilano nezadovoljstvo. Praznina, besmisao, tuga – dodaju težinu na tas depresije. Dešava se, međutim, da neko naziva depresijom to što mu je dosadno, život mu je prazan, a on lijen da promeni svakodnevicu. Širom svijeta, caruje „zakon“ dobrog raspoloženja, što je, u stvari, kult korišćenja psihostimulanasa. Nerealno je i besmisleno očekivati dobro raspoloženje tokom čitavog dana, iz nedelje u nedelju.

STRAH KAO OPOMENA
ZAŠTO se javlja anksioznost?
– To je tegoba koja ukazuje na opasnost. Ako je potiskujete, smirite se, ali niste stimulisani da nešto preduzmete. Lekovi protiv anksioznosti deluju na memoriju kao i alkohol. Krajnji efekat je da ni najmanju teskobu ne možete da nosite bez medikamenata, pa tako ulazite u zavisnost.

Da li godine modifikuju depresiju?

– Da. Kod mladih je to čisto emocionalni poremećaj zbog ljubavne patnje, nerazumijevanje sa roditeljima… Može biti veoma ozbiljna i zahteva lekarsku pomoć. Neretko je prozvod alkohola, psihotičnih supstanci, ili izazvana bolešću (štitasta žlezda, hronična infekcija…)

Koje su specifičnosti depresije kod starih?

– Kod starih je depresija je neretko proizvod svođenja bilansa. Kod nas su diskvalifikacija starih i poniženje maksimalni. Što je čovek siromašniji i naročito stariji, tretman koji dobija, sve je gori. A i u tome, itekako, leže korjeni nezadovoljstva. Oštećenje mozga, daleko je manji uzrok depresivnosti i lošeg funkcionisanja, (osim kad je pretrpljen moždani udar), nego što su spoljašnje okolnosti. Dok se čovek kreće, dok se druži, obnavljaju se i funkcije mozga.

Kako se leči depresija?

– Psihoterapijom, ili ljekovima, zavisno od uzroka. Postalo je, nažalost, uobičajeno da se odmah svima podele sedativi. Ukoliko je uzrok depresije tuga zbog gubitka bliske osobe, treba je pustiti da „radi“. Uzimanje ljekova za smirenje potiskuje bol, a kao posljedica toga, javljaju se drugi problemi: nesanica, povišen pritisak, dijabetes. Cijena davanja lijeka protiv tuge (ako su u pitanju realni gubici) dvostruka je – osim ovih psihosomatskih reakcija, kao posledica se javlja nemogućnost ponovnog uspostavljanja emocija.

Kako se kod nas zbrinjavaju oboljeli od demencije?

– Mnogo je manje dobrih centara, nego domova poput Vršca, Kovina, Padinske skele. U periodu psihotičnog stanja možete ljude da smestite tamo, ali ih, čim kriza prođe, treba vratiti kući. Ima domova, kao što je Bežanijska kosa, u kojima dobijaju sve što im nedostaje u domaćim uslovima, ali su dobri gerijatski centri retki.

A šta je Alchajmerova bolest?

– Takozvana Alchajmerova demencija zapravo nije klinička dijagnoza, nego tek sumnja. Suština je u tome da li su oštećenjima zahvaćene elokventne zone (čulni centri: vid, sluh, govor, i motorika). Mozak prvo treba dobro da nahranite – da operišete krvne sudove, ukoliko nisu dovoljno prohodni. Kod starih i hronična infekcija, čak udaljenog organa, kao što je mokraćna bešika, može indirektno da utiče na mozak. Naročito je intenzivan uticaj srčane aritmije, dijabetesa, bolesti pluća (usled kojih mozak nema dovoljno kiseonika).

Mnogo se govori o genetskoj predispoziciji za „Alchajmera“?

– Ako ne uzmete alkohol, drogu – nećete imati bolest zavisnosti ni uz predispoziciju. Ako se depresivnost doda na prethodno oštećenje mozga, ona će narušiti postojeće, očuvane saznajne sposobnosti. Za ljude starije od 65 godina napuštanje stana i okoline veoma lako vodi u psihičku i telesnu dekompenzaciju. Starima je za orijentaciju u prostoru ključno upravo ono što su mladima sitnice: visina kreveta, položaj prekidača za struju, raspored prostorija i predmeta. Zato njih treba hospitalizovati samo kad je to apsolutno neizbežno. I najpametnijeg čoveka očuvanog mozga stavite u loše okolnosti i on će oboleti i obratno. Polovini psihijatrijskih bolesnika mogli bi da se povere određeni poslovi i oni bi počeli da se oporavljaju.

KOLiKO nasledni faktor utiče na pojavu demencije?

– Demencija kao bolest ne postoji. Ona je sindrom, sastavljen od simptoma. Nasledne demencije, isključivo su vezane za nasledne bolesti mozga među kojima je, recimo, Hantingtonova horeja. Najveći broj simptoma, koji čine sindrom demencije je stečen (povrede, zapaljenje mozga, moždani udar, alkohol, droge, toksične supstance, infektivne bolesti, sifilis, loša ishrana…) Veliki broj demencija je reverzibilan, naročito kod starijih, pa i tumačenje da je u pitanju „put bez povratka“, netačno.

penzioneri.me/novosti