Ljubav Milutina i Gospojinke cvjeta u bjelopoljskom Domu za stare

Upoznali su se, kažu, davno. Prsten joj je kupio 2012. godine, i od tada su živjeli  u vanbračnoj zajednici. A, onda su prošle godine odlučili da odu korak dalje i izgovore sudbonosno da.

U tome su im pomogli zaposleni u Domu za stare u Bijelom Polju, pa su Milutin i Gospojinka napokon svoju ljubav krunisali brakom. Sada žive u svom kutku Doma, i rado nam pričaju o vjeridbi, svadbi, svojoj ljubavi i nezaboravnom veselju.

„Ja je pitam ’hoćeš li me uzeti’. Ona kaže ’hoću’. I ja bratu javim da hoću da se ženim i da mi pošalje pare za prsten. Poslao mi je 150 eura. Ja pođem sa njom u zlataru a zlatar me pita ’za koga ti je prsten’. Rekoh ’evo za ovu moju djevojku’. I ona je izabrala prsten, ja joj stavio na ruku i javio bratu da sam se oženio“, počinje Milutin priču za FOS.

I dok nam njegova izabranica Gospojinka ponosno pokazuje prsten, Milutin priča šale na račun vanbračne zajednice.

„To je ono, kao što naši stari kažu, oženio se prvo bez vjenčanja na probu“, kaže Milutin.

Ovo je njihov prvi brak, a Nikšićanin je odmah znao da je Gospojinka prava, ona koju će odvesti pred oltar. Naravno, sve se obistinilo i to zahvaljujući zaposlenima koji su organizovali vjenčanje. Neki od njih su im i kumovali. Ispoštovani su svi crnogorski običaji, pa je Gospojinka, rođena u Vojvodini a odrasla u Baru, imala i vjenčanicu, a po nevjestu su išli i svatovi.

„Pa bili su svi. Kuma mi je bila Danka. Ona je prihvatila. Ja sam je pitala da mi bude kuma, rekla je ’hoću Gospojinka’. Kupila mi je vjenčanicu, i ogrtač sam imala. Baš je bilo simpatično. Imala sam i crnogorski barjak. Kad sam to vidjela i kad me je kuma izvela…uh“, priča nam Gospojinka oduševljeno.

Bio je to veliki dan kako za nju tako i za Milutina. Trudili su se da izgledaju što ljepše i dan učine nezaboravnim.

„Meni je brat poslao odijelo, košulju, mašnu…Sve što je trebalo.  Ima robe pun šifonjer“, kaže Milutin.

Kada su čuli za vjenčanje, mnogi su se iznenadili. Sada ih, naravno, podržavaju.

„Meni su se svi Barani čudili. Svi su me zvali da pitaju kako sam. Gledali su nas i na tv-u. Ja sam im rekla da mi je takva sudbina da to prihvatim i da je bolje da sam sa njim. “, kaže Gospojinka.

U pitanju je skladan brak, pa razmirica skoro i da nema.

„Gdje ima vatre ima i dima. Ali toga nema kod nas da se posvađamo pa da se mirimo, pa… To mi nismo. Nisam se pokajala što sam ga prihvatila. Šta da kažem, pogotovo mladima, teško je održati brak. Treba razumijevanja i dobrote“, iskrena je Gospojinka.

Naročito su zahvalni zaposlenima koji su im u ovom Domu poput članova porodice.

„Da pozdravim čitav kolektiv, direktora, socijalne radnike, medicinsko osoblje koje brine o nama. I da pozdravim moj Bar gdje sam stanovala, i koji mi je izašao u sustret, kao i čitavo osoblje tamo“, zaključuje Gospojinka.

Fos media