Baka Slađana je uz pomoć bilja uništila kamen u žuči: Zahvaljujući maslačku, smilju i crnoj rotkvi nisam išla pod nož!

Slađana Stanojević, penzionerka iz Niša, za kratko vrijeme uspela je da se oslobodi velikog zdravstvenog problema.

Povratak prirodi i njenim ljekovitim darovima najčešći je kada savremena medicina zakaže ili želi, iz straha, da se zaobiđe. Takvo iskustvo ima i Slađana Stanojević, odnedavno penzionerka iz Niša, koja je želela da podijeli svoju priču verujući da će nekom biti od koristi.

“Radila sam u Elektronskoj industriji, na vojnom programu, i sve je bilo u najboljem redu dok nisu počele sankcije i propadanje fabrike, kašnjenje plata, pretnje otkazima, štrajkovi… Firma u kojoj je radio moj suprug otišla je u stečaj i on je ostao bez posla. Takve okolnosti odrazile su se na naše zdravlje – svekar je dobio infarkt, a meni je stradala žuč. Međutim, ljekari nisu odmah ustanovili dijagnozu, pa sam gotovo dvije godine povremeno trpela nesnosne bolove, od kojih sam često padala u nesvest, dobijala injekcije protiv bolova i bukvalno se kljukala sedativima. Kad sam shvatila da je “vrag odneo šalu”, otišla sam u bolnicu da se detaljno ispitam. Na ultrazvuku su ustanovili da imam upalu žučne kese koja je puna kamenčića. Predložili su mi operaciju. Možda bih i pristala, jer su mi bolovi dojadili, da se nije ispriječila nemaština. Naime, u bolnici gotovo ničega nije bilo, sem dobre volje ljekara. Donela sam odluku da trpim – bolje ja nego moji najmiliji. Interesantno je da se u trenucima potpune nemoći ipak otvore neka vrata. Ta vrata su za mene bila sećanje na babu Tomaniju koja je govorila da “Za sve boljke ima travka”. Raspitivala sam se kod svih poznatih travara šta bi moglo da mi pomogne, čitala sve o ljekovitom bilju, upoređivala recepte, rešena da probam sve pre nego što “odem pod nož””, priča ona.

Slađana je donela čvrstu odluku da sama sebi pomogne koristeći ljekove koje nudi priroda i znanje iskusnih travara.

“U početku sam koristila čajne mešavine na bazi smilja, maslačka, lavande i žalfije koje sam nabavljala kod travara i po njihovoj preporuci, a kasnije sam sa porodicom odlazila u prirodu gde smo sakupljali ljekovito bilje. Budući da sam porijeklom iz Svrljiga, prva destinacija su nam bile Svrljiške planine, koje obiluju raznovrsnim ljekovitim biljem.”

Zahvaljujući odluci da sebi pomogne koristeći darove prirode, Slađana je danas zdrava i jaka žena koja svoje penzionersko vreme najradije provodi sa unukama kojima će, kad malo odrastu, preneti sva stečena zananja o ljekovitosti bilja.

“Povremeno sam osećala bolove, ali mnogo ređe i slabijeg intenziteta. Prvo sam pila čaj od stabljike i korena maslačka koji, prema tvrdnji fitoterapeuta, stimulišu rastvaranje žučnog kamenca i regulišu metabolizam. Stabljike za pripremu čaja za žuč beru se u rano proleće, prije cvetanja, dok se koren sakuplja sve do kasne jeseni. Ovaj spasonosni čaj za žuč priprema se tako što se kašičica sitno iseckanog korena i stabljike maslačka prelije sa dva decilitra ključale vode, poklopi, ostavi da odstoji jedan sat i procijedi. Svježe pripremljen čaj pije se tri nedelje po jedna šolja prije jela, ujutru i uveče.

Takođe sam pila čaj od smilja, za koji sam sigurna da je doprineo mom izlečenju. Napitak sam pripremala tako što bih dvije supene kašike smilja prelivala sa pet decilitara prokuvane vode, poklopila i ostavila da odstoji preko noći. Ujutru bih ga procedila, podelila u tri doze, koje sam pila tokom dana pre svakog obroka.”

Nakon smirivanja upale žučne kesice, Slađana je veoma oprezno počela da pije i sok od crne repe.

“Mislim da mi je crna rotkva najviše pomogla da iz žuči izbacim sve kamenčiće. Kako su mi objasnili, sok od crne repe podstiče proizvodnju žuči i njen protok, razlaže kamenac i stimuliše pravilan rad žučne kese, koja potiskuje kamenac prema crevima. Dvije nedelje sam našte srca pila po jednu rakijsku čašicu sveže isceđenog soka od crne rotkve. Ukus nije baš najprijatniji, pa sam ga često mešala sa kašičicom meda, za šta sam kasnije čula da je bolja kombinacija jer med povećava lekovito dejstvo rotkve”, priča ova uporna žena i konstatuje:

“Posle nekoliko mjeseci istrajne borbe, prestale su sve tegobe i otišla sam kod ljekara na kontrolu. Ispostavilo se da nemam nikakvih kamečića u žuči. Ljekar se uhvatio za glavu i upitao me kako je to moguće. Sve sam mu ispričala.”

 penzioneri.me/stil.kurir.rs