Od ove bolesti pati 50 miliona ljudi u svetu, a i dalje NIKO o tome neće otvoreno da priča

Nešto manje od jedan odsto ukupne svetske populacije pogođeno je najčešćom hroničnom neurološkom bolešću – epilepsijom, od koje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), boluje oko 50 miliona ljudi.

Povodom Međunarodnog dana epilepsije, koji se obeležava 11. februara, stručnjaci napominju da ta bolest predstavlja ogroman socio-ekonomski teret obolelima, njihovim porodicama i celom društvu.

Razlog je što su oboleli na neki način “etiketirani”, pa kriju epilepsiju bojeći se otkaza na radnom mestu, nemogućnosti zapošljavanja i daljeg školovanja, neravnopravnog učešća u društvenim aktivnostima, uticaja na sklapanje poznanstava, propasti prijateljstva i braka.

Isključivanje lica sa epilepsijom iz posla i društvenih aktivnosti dodatno pogoršava samu bolest jer utiče na psihički status osobe, uzrokujući osećaj odbačenosti, manje vrednosti, a u težim slučajevima i depresivni poremećaj.

Lekari upozoravaju da se epilepsija manifestuje nizom simptoma koje oboleli i okolina često ne prepoznaju, odnosno pogrešno dijagnostikuju, pa je onda i lečenje neuspešno.

U više od polovine epileptičnih napada bolesnik nema gubitak svesti, a simptomi su razni kratkotrajni poremećaji motoričkih, čulnih ili funkcija unutrašnjih organa (srce, pluća, creva), uz delimično ili potpuno očuvanu svest.

Od epilepsije su bolovale poznate istorijske ličnosti, poput filozofa Sokrata, Aristotela, Pitagore, vojskovođa Aleksandra Velikog, Julija Cezara, Napoleona Bonaparte, kao i političara Martina Lutera Kinga, Teodora Ruzvelta. Neki poznati umetnici i naučnici imali su epilepsiju – Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Čarls Dikens, Agata Kristi, Mikelanđelo, Betoven, Alfred Nobel, Isak Njutn, Tomas Edison.