“Noćne ptice” su ugrožene celog života, “isplati se” biti ranoranilac

Ranoranioci su bili najmanje pospani i najbrže su reagovali u zadacima koje su dobili u jutarnjim satima, a pokazalo se i da su bitno bolje obavljali zadatke u to vreme u odnosu na “noćne ptice”.

Moždane funkcije “noćnih ptica” i ranoranilaca razliku je tokom radnog dana, pokazalo je istraživanje koje prenosi BBC.

Naučnici su svakodnevno između 8 i 20 sati snimali mozak “noćnih ptica” koje obično idu oko 2:30 sati na spavanje, a ustaju oko 10:15, kao i mozak ranoranilaca koji ležu pre 23 sata, a ustaju oko 6,30 sati. Utvrdili su da osobe koje kasnije ležu imaju manje konektiviteta u delovima mozga povezan sa održavanjem budnog stanja.

Takođe su imali slabiju pažnju, sporije reakcije i i pojačanu pospanost. Naučnici kažu da to sugeriše da su “noćne ptice” u nepovoljnijem položaju zbog “ograničenja” uobičajenog radnog dana.

U istraživanju je učestvovalo 38 osoba i snimana je njihova moždana funkciju u mirovanju uz pomoć magnetske rezonance.

Dobrovoljci su od 8 ujutru do 20 časova obavili niz zadataka, a upisivan je osećaj pospanosti.

Ranoranioci su bili najmanje pospani i najbrže su reagovali u zadacima koje su dobili u jutarnjim satima. Pokazalo se da su mnogo bolje obavljali zadatke u to vreme u odnosu na “noćne ptice”.

Ljudi koji ležu kasnije bili su najmanje pospani i najbrže su radili oko 20 sati iako njihovi rezultati nisu bili značajno bolji od ranoranilaca.

Konektivitet u mozgu u područjima povezanima s boljim učinkom i manjom pospanosti bio je u svakom trenutku značajno veći kod ranoranilaca što sugeriše da je kod spavalica konektivitet oslabljen tokom čitavog radnog dana, kažu naučnici.

Foto: lightwavemedia / Depositphotos

Voditeljka istraživanja Elise Facer-Childs sa univerziteta Birmingham kaže da bi rezultati istraživanja mogli biti delom rezultat “činjence da su noćne ptice ugrožene tokom čitavoga života”.

Ona podseća da noćne ptice moraju rano ustajati zbog škole, a kasnije zbog posla pa se stalno moraju boriti protiv svoga urođenog ritma.

Naučnica ističe da se mora bolje proučiiti kako prilagođavanje neodgovarajućem radnom vremenu može uticati na zdravlje i produktivnost.

Oko 40 do 50 posto stanovništva sklono je kasnijem leganju i ustajanju posle 8:20 sati, napominju naučnici.

Uobičajeni radni dan je od 9 do 17 sati, a to za noćne ptice može značiti smanjenu učinkovitost tokom jutra i povećan osećaj pospanosti tokom dana.

“Kad bismo kao društvo bili fleksibilniji u upravljanju vremenom, mogli bismo puno postići u povećanju učinkovitosti i smanjivanju zdravstvenih rizika”, smatra ona.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Sleep.

penzioneri.me/B92