Martovsko zahlađenje nosi ogroman zdravstveni rizik!

Juče pre podne kolapsi na ulicama zbog razlike u temperaturi i neprimerenog odevanja…

Iznenadni pad temperature za desetak stepeni u samo jednom danu najviše tegoba pričinio je onima koji imaju problem sa visokim pritiskom i astmatičarima. Nije bilo lako ni onima sa akutnim respiratornim infekcijama, kaže dr Biljana Đurić, koordinator smene u Hitnoj pomoći. I u noći između utorka i srede lekari su intervenisali više od sto puta, a među ugroženim građanima najviše je bilo opet pacijenata sa hroničnim bolestima. Juče pre podne, od 7 do 13 časova Hitna pomoć je imala više od  90 poziva, a od toga dvadesetak je stiglo sa javnih mesta usled kolapsa.

To što su astmatičari češće pozivali pomoć lekari povezuju sa povećanom vlažnošću vazduha. A veći broj nesvestica na ulicama posledica je velike razlike između jutarnje i dnevne temperature i neprilagođenog odevanja građana.

Šire posmatrano, u razdoblju smo promene godišnjeg doba što kod nekih ljudi izaziva i negativne efekte.

– Uprkos prolećnom svetlu koje ulazi u naš život, javljaju se i neki zdravstveni problemi kod ljudi koji se retko obraćaju lekarima. Sada češće može da nas savlada takozvani prolećni umor, pa umesto da u lepim danima živnemo, muče nas glavobolje, vrtoglavice, malaksalost… Gubimo apetit i koncentraciju, slabo i „tanko” spavamo. Sve je to posledica nagomilanih produkata metabolizma jer se u toku zime više jelo, pilo, boravilo u zatvorenim prostorijama – navodi dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine u službi Hitne pomoći.

Zato valja uraditi veliko metaboličko spremanje, a to podrazumeva ishranu svežim namirnicama, bogatim vitaminima i mineralima, u češćim ali oskudnijim obrocima. Unos tečnosti je presudan. Zdrava, odrasla osoba trebalo bi da popije bar dva litra vode dnevno. Obavezan je uz to izlazak u prirodu. Po podne, dobro bi bilo opuštanje uz odmor. Ukoliko ni posle svega prolećni umor ne prođe, trebalo bi potražiti pomoć lekara, rekla je doktorka.

Sezona gripa je završena, kažu epidemiolozi Gradskog zavoda za javno zdravlje. A prepolovljen je broj oboljenja sličnih gripu. Prema podacima domova zdravlja u Beogradu, u periodu od 18. do 24.  marta ove godine od akutnih respiratornih infekcija obolelo je oko 14.000 građana. Među njima je 21,7 odsto dece od jedne do četiri godine, 40,78 odsto dece i mladih od pet do 19 godina, 27,75 odsto odraslih od 20 do 64 godine i 9,76 procenata starijih od 65 godina.

penzioneri.me/B. Jakšić, „Politika“