U Srbiji će između šest i osam odsto osoba starijih od 65 godina bolovati od Alchajmerove bolesti, dok će svaki deseti imati neku vrstu demencije, rekao je predsednik SANU Vladimir Kostić uoči početka skupa “Novine u demencijama” i dodao da se taj procenat posle 80 godine kreće od 30 do 40 odsto.
On je rekao da je to dominantan problem jer pogađa i porodicu.
“Zajedno sa njima pate oni koji o njima vode brigu i posebno porodice, koje su takođe pogođene. Tako da imate učestalost, recimo, različitih kardiovaskularnih bolesti, pa čak i suicida, znatno više u toj populaciji, nego kod populacije koja nema taj problem”, istakao je Kostić.
Prema njegovim rečima, taj problem je svuda oko nas i Srbija je u ovom trenutku, kada se radi o demenciji, “u očekivanju velikog praska”.
“Za najveći broj demencija, mi danas imamo posla ne sa jednom, nego sa mnogo bolesti. Najčešće bolesti su bolesti proteina. Cela paradigma lečenja je bitno izmenjena. Ono što sada imamo u rukama je nešto što bih nazvao farmaceutskom stereotipijom, ali ne i beznađem. Vredi lečiti ovu bolest”, navodi Kostić.
Kako je rekao, utvrđeno je da su u sredovečnosti faktori rizika za ovu bolest identični kao za kardiovaskularne bolesti.
“Kontrolom, recimo, šest do sedam faktora, godišnje bi na nivou Evrope moglo da se prevenira milion i po slučajeva, ali ne neposredno pred bolest, nego onda kada se ovoj bolesti ne nadamo, u četrdesetim i pedesetim godinama života”, rekao je Kostić.
On je podsetio na sve što je povezano sa demencijama – od patnje porodice i onih koji o bolesnicima vode računa, preko troškova koje na neki način izazivaju ovi bolesnici, do praktično socijalnog sloma i socijalne kohezije o kojoj sociolozi govore u starijim društvima gde se o ovoj populaciji mora voditi računa i na mnogo drugih načina.
“Bila je jedna gotovo čudna, sarkastična, analiza koji će broj recimo dementnih osoba učestvovati u izborima u određenim zemljama u svetu i kako će politički program morati da se prilagođava. Senium je kroz civilizaciju bio retkost, a danas postaje pravilo, mada se ne menja bitno naša sposobnost da se sa njim uhvatimo u koštac i to je ono o čemu bi trebalo danas da govorimo”, istakao je Kostić.
Prema njegovim rečima, postoje veliki iskoraci kada su u pitanju istraživanja faktora rizika za Alchajmerovu bolest.
“Ne usuđujem se da prognoziram brzinu kojom će se promene događati, ali već postoje naznake da ćemo za desetak godina imati potpunu drugačiju sliku”, ističe Kostić.
Ostavite Komentar