“Dug može da uništi srećan život”. Zašto je onda stres neophodan?

Kai Ruđeri, profesor psihologije sa Kolumbije, priča o tome zašto nekad 20 evra nije 20 evra, kako bolje donositi odluke, koje nas zamke čekaju ako jurimo blagostanje po svaku cenu i zašto je važan princip “bolje, a ne savršeno”.

Postoji ona teorija koja kaže da to što imamo mnogo izbora ne znači da ćemo izabrati najbolje. Ili da ćemo biti srećniji. To je posebno važna tema kod pitanja novca, i našeg blagostanja. Ali, kada govorimo o mentalnom zdravlju jednog društva, na njega može da utiče toliko faktora, uključujući i one najbanalnije propise, od plaćanja poreza do odlaganja đubreta. To su teme kojima se posvećeno bavi Kai Ruđeri, ugledni profesor na Kolumbiji i naučni savetnik na Kembridžu, a koji će uskoro biti gost u Beogradu, na 25. jubilarnom naučnom skupu Empirijska istraživanja u psihologiji, u organizaciji Instituta za psihologiju i Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu, od 29. do 31. marta. Ruđeri će govoriti o bihevioralnim intervencijama i ishodima vezanim za mentalno zdravlje u Srbiji.

Često govorite o tome da mala promena u saopštavanju informacija ljudima može da dovede do promene u njihovom ponašanju. Možete da nam objasnite kako to funkcioniše i kako utiče na naše krajnje ponašanje i odluke koje donosimo?

Jedan od temelja studije ljudskog ponašanja jeste da mi mnoge odluke donosimo na osnovu informacija koje su nam najdostupnije u datom trenutku. Često, te informacije zasnivaju se na našoj limitiranoj izloženosti — drugim rečima, zasnovano je na našem direktnom iskustvu ili znanju, ili na onome što smo čuli. Često nije zasnovano na čvrstom razumevanju odluke, čak i kada se odnosni na nešto što radimo svakodnevno.

Na primer, možda znate koja pumpa ima najbolje cene, jer prolazite automobilom pored nekoliko njih svakoga dana. Ali, vaše znanje je, u stvari, limitirano na ono što vidite. Da li znate cene na svim pumpama i onima koje ne vidite? Da li znate da razlike u kvalitetu, zapravo, prave različite dugoročne troškove? U Francukoj, postoji nacionalna web stranica na kojoj su cene na svim pumpama u zemlji javno navedene. Ova jednostavna intervencija otkriva važne informacije kojih drugačije ne bismo bili svesni, i omogućava pojedincu da izabere, s tim potpunim uvidom, bez prinude na bilo kakvo ponašanje.

Na kraju, princip je da ti jednostavni vodiči — od povlačenja linija u boji na bolničkim podovima do važnih proračuna kod izbora načina plaćanja hipoteke — treba da nam pomognu da iskoristimo bolje mogućnosti, ili da jednostavno izbegnemo neželjene rizike.

Foto: konradbak / depositphotos

Zašto su ta, indirektna, saopštavanja informacija i pozitivan pristup često efikasniji nego bilo kakvi propisi? Da li je to zbog toga što ljudi nemaju utisak da im je nešto nametnuto i da su primorani da ih sprovedu?

Prvo, ne bih rekao da su jednostavne bihevioralne intervencije kao što su “podsticanje” ili “sugestija” ili pomoć ili mali podsticaji obavezno mnogo efikasniji. U stvari, ovaj pogled je delimično rezultirao cinizmom oko bihevioralnih intervencija – mnoge nisu efikasne. Postoji priča o tome da su ljudi sami po sebi loši donosioci odluka, ali to je netačna karakterizacija; kao vrsta, mi smo neverovatno prilagodljivi u spektakularnom broju različtih nivoa našeg ponašanja.

Umesto toga, moramo da shvatimo da živimo – posebno danas – u izuzetno složenom svetu. Setite se kada ste poslednji put bili na aerodromu: setite se svih planova koji su išli sa tim. Rad od trenutka kada ste morali da budete na aerodromu tako da ne propustite let, do planiranja rute, troškova, pakovanja kofera kako bi odgovarao propisanoj težini određene avio-kompanije. Onda ste stigli na aerodrom, ispraznili džepove ispred skenera i čekali ukrcavanje. Samo za jedan let, i za onaj koji traje manje od sata! To je komplikovan način života.

Kada se onda fokusiramo na to “zašto ljudi biraju lou-kost letove koji na kraju nisu lou-kost”, moramo da razumemo kontekst: bilo je mnogo toga o čemu je trebalo misliti.

Zamislite da vidite dve opcije: 200 evra i 20 evra. Očigledno će svima biti primamljiva druga opcija, to je jednostavna mikroekonomija, i možemo da pretpostavimo da će to biti najpopularniji izbor. Ali, svi znamo da 20 evra nije 20 evra. Koliki su dodatni troškovi za prtljag? Idemo li na udaljeniji aerodrom? Da li ću morati da potrošim dodatni novac da bih došao na erodrom za let u šest ujutru? Da li će kuplji uključivati hranu i doneti mi dodatne popuste u budućnosti?

Zamislite da umesto cene, vidimo punu cenu troškova, a sada je poređenje 200 evra i kasniji let i 230 evra sa buđenjem u četiri ujutru. Da li mislite da bi to promenilo naš izbor? Najverovatnije da. Napomena: jedina stvar koja se promenila bila je kako je potpuna informacija postala važna.

Dobro ste primetili da “nisu primorani”, i bez sumnje, ovo ima mnogo veze sa tim. Razmislite o tome na sledeći način: kod primera karte, vi i dalje možete da izaberete opciju koju želite. Niko ne kaže koju opciju da izaberete i to može da se primeni i na brzu hranu u prodavnicama, ili da li treba da uplaćujete sebi privatnu penziju (što će biti deo mog predavanja u Beogradu jer je vrlo relevantno u Srbiji), ili koliko dugo učiti za ispit. Dok na nivou društva, kako vrednujemo autonomiju može da varira, kada su u pitanju pojedinačni izbori, više volimo sopstvenu slobodu da donosimo vlastite odluke.

Kako to možemo da primenimo u ličnom životu? Kako možemo da sledimo princip “bolje, ne savršeno” (tj. ne moramo uvek da izaberemo najbolje npr)?

Naravno, iako se više bavim time kako propisi mogu da obezbede to za ljude da ih sami upotrebe. Razmislite kako se nosite sa mesečnim računima, posebno kada neko duguje više nego što zarađuje. U najvećem broju slučajeva, ne možete da stvorite novac preko noći da biste učinili svoju situaciju savršenom. Ono što može da pomogne, međutim, jeste da da razjasnite kako najbolje najbolje da upravljate tim troškovima. Pre nego da izaberete minimalnu uplatu (a ona obično predstavlja smrtnu kaznu dugoročnoj stabilnosti), jasna pomoć pri donošenju odluka mogla bi da pruži potpune informacije o implikacijama svakog iznosa plaćanja tj. svake rate. Tako da, umesto da gubite vreme i nadate se brzoj zaradi miliona koji će vam odneti sve brige, mala prilagođavanja u tome kako upravljae novcem i troškovima svakog meseca može zaista da vas vrati na pozitivan skor pre nego što ste očekivali. Nije to samo teorija: To je način na koji sam se lično suočio sa studentskim dugom od 100.000 dolara, i kako jednostavna intervencija uvećava uplate u penzioni fond za više od 80 procenata u jednoj kompaniji.

Foto: samwordley@gmail.com / depositphotos

Relevantne studije navode da bogatstvo može da nas učini srećnima samo do određenog nivoa. Da li je tačno da novac ne može da kupi sreću? S druge strane, kako siromaštvo utiče na naše mentalno zdravlje?

Hajde da govorimo o dve stvari: bogatstvu i dugovima. Prvo, u mojim istraživanjima kao i u mnogim drugim, dug koji je nekontrolisan predstavlja opasan faktor koji može da uništi inače srećan život. Na Islandu, otkrili smo da posle recesije, čak i oni koji nisu izgubili poslove imali su lošije mentalno zdravlje ukoliko su imali konstantne brige zbog dugovanja. Pojedinci koji su izgubili posao ali nisu imali dugove, u mnogim slučajevima, čak su prijavili poboljšanje u svom mentalnom zdravlju.

To je trenutak kada nastupa bogatstvo. Prvo, nije u pitanju uvek konkretan iznos, već šta ćemo uraditi sa tom sumom. Ako nastavimo da stvaramo bogatstvo, ali ga ne koristimo za stvari koje vrednujemo, onda njegova vrednost opada. Međutim, bogatstvo nudi ogromne zaštitne faktore protiv slabog mentalnog zdravlja, i sve dok se ne pojačava stres i izolovanost do ekstremnog nivoa, to bogatstvo olakšava mogućnost da uživamo u kvalitetnijem životu ostajući u vezi sa onim do čega nam je stalo.

Siromaštvo i ozbiljan dug, sa druge strane, u potpunosti to blokira, čak iako naše dnevne rutine ostaju iste. Ozbiljan dug biće konstantna briga, tako da ne bismo bili sposobni da uživamo u stvarima koje cenimo. Siromaštvo, još ekstremnije, u osnovi znači da nemamo zaštitni zid ili imunitet protiv štetnih efekata našeg okruženja. Ako se razbolimo, ne možemo da priuštimo lečenje (čak i u “besplatnim” zdravstvenim sistemima, negativni efekti bolesti znatno su gori za one u siromaštvu). Ako imamo želju da budemo aktivni i angažujemo se, ne možemo da priuštimo sebi te aktivnosti. Jedina svrha koju imamo jeste da preživimo, a to može da zbriše bilo koji smisao života. I ono što može da bude još gore: siromaštvo može da stvori spiralu prema dole jer jedan aspekt stalno pogoršava druge. U ovim slučajevima, jednostavne bihevioralne intervencije verovatno neće biti korisne. Za to je potrebna suštinska strategija politike propisa.

U opštoj populaciji, međutim, mora da postoji oprez sa stresom: racio dobrobiti. Neke od najvažnijih i najznačajnijih aktivnosti u našim životima stvaraju stres. Obično oni koji prijavljuju najviši nivo osećaja svrhe i značenja u svojim životima takođe pokazuju umeren do visok nivo stresa. Ovo je kritično u brojnim oblastima i reći ljudima da izbegavaju stres ili anksioznost, ili da jednostavno odbace aktivnosti kaa se pojavi stres nije savet koji je zasnovan na dokazima. Na primer, ako imate važan ispit koji se približava, trebalo bi da se nadate da ćete imati malo anksioznosti. Ta uznemirenost će učiniti da shvatite da je potrebno da učite, pomoći će vam da se unapred pripremite, i pomoći će vam da se koncentrišete na dan ispita. Naravno, takođe može da izazove nesanicu, ali sve dok to nije dugotrajno, do nivoa iznurenosti, važno je iskusiti ga u mnogim slučajevima. Na kraju, ta sposobnost upravljanja stresom može da pruži jednaku važnost vašem blagostanju kao bogatstvo. One će verovatno korelirati.

Koja je veza između mentalnog zdravlja i blagostanja? Šta je blagostanje i kako ga dostići?

U mom radu, pozitivno mentalno zdravlje i blagostanje se tretiraju kao sinonimi. Klasična definicija deli i na tri kategorije: hedonizam (iskustvo zadovoljstva), blaženstvo (dobro funkcionisanje) i evaluacija (zadovoljstvo okolnostima).

Svako ima zadovoljen neki nivo u svakom trenutku, bilo da je u pitanju visok ili nizak nivo. Na najvišim nivoima, ovo se zaista svodi na to da se nalazimo u okruženju u kojem možete da se angažujete u dnevnim aktivnostima i odnosima koje vrednujete.

penzioner.me/b92.net