Enzim koji možda skriva tajnu dugovečnosti

Da li ishrana sa ograničenim unosom kalorija može produžiti životni vek? Da li, i kako, možemo uticati na enzim koji bi mogao da doprinese našoj dugovečnosti?

Pokazalo se da ishrana sa ograničenim unosom kalorija produžava životni vek, kao i dužinu zdravog životnog veka. To se dešava kako kod kvasca tako i kod majmuna – sve dok nije prisutna neuhranjenost.

Mada nijedno dugoročno istraživanje nije dokazalo da postoje prednosti ograničavanja unosa kalorija kad je u pitanje životni vek čoveka, postoje kratkoročne studije koje ukazuju na to da ono poboljšava zdravlje. Evo objašnjenja kako to – možda – funkcioniše.

Enzim TOR i dugovečnost

Naša tela prate i osećaju količinu hranljivih materija koje su im dostupne putem određenih molekula u našim ćelijama. U zavisnosti od hrane koju jedemo, ovi molekuli podešavaju naš metabolizam da bi regulisali kako koristimo raspoložive hranjive sastojke.

Jedan od ovih molekula je i enzim nazvan TOR. Kada ima mnogo hrane, enzim TOR daje uputstva ćelijama u telu da rastu. Ako hrane ima manje, TOR upozorava telo da bude na oprezu – stanje koje naučnici nazivaju “blagim stresnim odgovorom”.

Mnogi eksperimenti su pokazali da kad životinje jedu mnogo hrane, naročito tokom dužeg perioda, TOR to oseti i život tih životinja se skraćuje.

Ali da li sva hrana ima ovakav uticaj na TOR?

Enzim TOR se posebno aktivira kada ćelije osete velike količine aminokiselina (gradivne komponente proteina) ili proteina. Ishrana sa smanjenom količinom proteina, bez neuhranjenosti, može imati isti uticaj na metabolizam i životni vek kao i niskokalorična ishrana.

Bolesti povezane sa starenjem

Poznato je da su bolesti povezane sa starenjem uzrokovane genetskim mutacijama. Međutim, da li postoji veza između enzima TOR, ishrane i bolesti starosti?

Znamo da je ishrana povezana sa karcinomom i bolestima srca. Poznato je i da isuviše aktivan TOR enzim može imati veze sa ovim bolestima.

Međutim, nedavno objavljena istraživanja pokazuju da je TOR takođe direktno povezan sa neurodegenerativnim bolestima.

Na primer, aktivnost enzima TOR u mozgu ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti mnogo je veća u odnosu na njegovu aktivnost u mozgu zdravih ljudi. Takođe, simuliranje ovih bolesti kod miševa i drugih laboratorijskih životinja pokazalo je da kada se ukloni višak enzima TOR, moždane ćelije prestanu da umiru.

Dakle, možda postoji veza između onoga što jedemo, onoga kako telo to oseća i rizika od neurodegenerativnih bolesti.

Naučnici istražuju različite mogućnosti kako da se spreči neurodegeneracija. Ako više proteina znači i da je TOR enzim aktivniji, mogli bismo ili da prilagodimo svoju ishranu, na siguran način, ili da osmislimo lek koji će prevariti telo tako da ono pomisli da dobija manje proteina.

Sprečiti ili lečiti

Mnoge laboratorije su pokazale da kofein i lek zvan rapamicin imaju upravo taj efekat. Iako su ćelije bogate proteinom, njihov metabolizam i životni vek slični su ćelijama koje imaju malo proteina. Trenutno se ovo istražuje u ljudskim neuronima. Prvi rezultati ukazuju na to da li to znači da treba da promenimo ishranu ili unos proteina? Šta je sa drugim hranljivim materijama kao što je šećer? Nažalost, kao što se i očekivalo, stvari nisu tako jednostavne.

Mnogi drugi molekuli unutar našeg tela uključeni su u sposobnost detektovanja hranljivih materija uključujući i ugljene hidrate, koji mogu da utiču na dugovečnost i bolesti povezane sa starenjem. Zbog toga moramo biti veoma oprezni.

Prvo, svi imamo različite potrebe za hranljivim materijama u zavisnosti – da nabrojimo samo nekoliko važnih faktora – od toga na kom smo stepenu razvoja organizma i koliko smo stari, u odnosu na pol i nivo aktivnosti.

Takođe, iako se gomilaju laboratorijski dokazi gde su korišćene ljudske ćelije i tkiva, potrebno je da se urade istraživanja sa velikim brojem ispitanika koje će evidentirati specifične načine ishrane, uključujući unos proteina, masti ili ugljenih hidrata.

Dugovečnost na dohvat ruke

Uz ovo treba paralelno uraditi analize zdravstvenih i molekularnih markera. Ovakvim istraživanjima su potrebne decenije kako bi pružila čvrste podatke i valjane zaključke.

Ipak, sa razvojem novih tehnologija i specifičnih pristupa, pravimo korake ka razumevanju osnovnih uzroka starenja i bolesti povezanih sa starenjem. U kombinaciji sa ciljanim kliničkim ispitivanjima i populacijskim istraživanjima, možda ćemo jednog skorog dana moći da postignemo zdravo starenje i duži životni vek.

penzioneri.me/penzin.rs/the conversation