Velika seoba iz penzije na radna mesta

ODLASKOM 300.000 radno sposobnog stanovništva u zemlje Zapadne Evrope, u Hrvatskoj se za dva meseca udvostručio broj penzionera koji su radno angažovani. Tako ih je krajem decembra, prema podacima tamošnjeg fonda za penziono osiguranje, bilo 5.138, a danas ih je skoro devet hiljada. Osim lakših honorarnih poslova, “sede glave” traže se na gotovo svim pozicijama, od doktora u zdravstvenim ustanovama, građevinskih inženjera, trgovaca i radnika obezbeđenja, ali i na mestima menadžera, vozača pa i trgovačkih putnika i komercijalista.

Problem sa odlaskom radno sposobnog stanovništva ima i naša zemlja, iz koje svake godine ode nekoliko desetina hiljada obrazovane radne snage. Tako slabije plaćeni, honorarni poslovi ostaju bez radnika pa se i u Srbiji, i pored stope nezaposlenosti, pomoć traži od penzionera.

– Nisam ni tražila posao, ali mi je prijateljica u dnevnom klubu za penzionere na Banovom brdu rekla da je našla honorarni posao na Adi Ciganliji i da prodaje sladoled. Prvo sam bila sumnjičava da li to smemo da radimo, s obzirom na to da imamo penziju i da li smemo biti prijavljeni na honorarni posao, ali sam se onda raspitala i rekli su mi da se penzioneri uglavnom i prihvataju tih poslova. Mladi neće da rade za iznos od 25.000 do 35.000 dinara, jer to očigledno nije dovoljan novac za njih ili jednostavno neće da rade. Jedva čekam početak nove sezone da ponovo radim na sladoledu. Divno sam se provela prošle godine, upoznala mnogo divnih ljudi i, što je najvažnije, leto nisam provela u kući – objašnjava baka Jelisaveta N. (71) sa Vidikovačkog venca iz Beograda.

Honorarni i sezonski poslovi za penzionere postali su izuzetno popularni na tržištu rada, s obzirom na to da su penzioneri izuzetno odgovorni na poslu, ali i da ne traže visoka primanja jer imaju sigurne penzije. Konkursi za sladoledžije, radnike obezbeđenja u objektima širom Srbije i prodavci u trgovačkim radnjama najpopularniji su među pripadnicima trećeg doba.

Trend sve većeg broja odlazaka aktivnog i obrazovanog stanovništva je u porastu, upozoravaju stručnjaci. Ipak, problem ne predstavljaju ni honorarno angažovani penzioneri, već oni koji penzionisani rade bez prijava.

– Mi već imamo desetine i desetine hiljada penzionera koji su zaposleni i nakon odlaska u penziju. Takođe, činjenica je da na samo jednog koji radi legalno i uredno je prijavljen, dolazi znatan broj onih koji rade na crno, bez neophodnih papira. Prognoze su da će taj broj biti sve veći, jer stručne radne snage u Srbiji već uveliko godinama nedostaje. Zabrinjavajući je podatak da čak 77 odsto firmi u našoj zemlji ima problem sa deficitom stručnjaka u različitim oblastima – objašnjava konsultant Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Kako objašnjavaju stručnjaci iz oblasti rada, ne postoji tačna evidencija o penzionerima koji su radno angažovani u Srbiji, ali procenjuje se da aktivno radi više od 35.000. Ovo se može zaključiti i na osnovu broja zahteva za ponovni obračun penzije nakon dodatnog osiguranja, može se zaključiti da je u svakom momentu oko dva odsto ukupnog broja penzionera ponovo uključeno u obavezno osiguranje. U našoj zemlji je rad penzionera legitiman, a zakon koji uređuje ovu oblast pravi razliku među kategorijama najstarijih sugrađana.

Korisnik starosne ili prevremene starosne penzije može bez ograničenja da se zaposli, da obavlja samostalnu delatnost ili da se radno angažuje po ugovoru o delu, autorskom ugovoru, da obavlja privremeno povremene poslove i da istovremeno prima penziju. S druge strane, penzioneri koji odu u invalidsku penziju mogu da obavljaju povremene poslove ili mogu biti angažovani po ugovoru o delu. Svi korisnici porodične penzije mogu da budu radno angažovani samo po ugovoru o delu i po autorskom ugovoru pod uslovom da naknada za rad ne prelazi mesečno iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih. Ukoliko se dogodi da je ugovorena naknada viša od iznosa najniže osnovice osiguranja, isplata porodične penzije se obustavlja.

PROPISI

PROPISIMA je predviđeno da penzioneri nisu dužni da nakon ponovnog zapošljavanja obaveste PIO o svom radu i sticanju svojstva osiguranika, jer poslodavac koji ih radno angažuje po bilo kom osnovu već ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i da im uplaćuje doprinose, kao što to čini i za ostale zaposlene.