Momir je pola godine pre odlaska u penziju, posle 40 godina studiranja, diplomirao na Pravnom fakultetu i ima poruku koju treba zapisati

Momir Marić (64) iz Kragujevca prošle je jeseni, nakon 43 godine od upisa studija, završio Pravni fakultet u Kragujevcu. Ove će godine, u junu, otići u penziju sa mjesta sekretara mjesne zajednice Dragobraća.

Zašto četiri decenije nije odustao od studiranja? Jer čovek mora da završi sve što je jednom započeo, da zatvori krug, kaže Marić.

– Možda bih i odustao u nekom momentu, ali otac, na čiji sam nagovor i upisao Pravni fakultet, na samrti me upita – sinko bre, ti ono ne završi? Obojica smo znali šta, jer je obojicu to boljelo. Rekoh mu – evo Milorade, obećavam ti da hoću. Kada sam diplomirao jesenas, iskopirah uvjerenje o diplomiranju, kovertirah ga i odoh na očev grob. Pružih koverat ka spomeniku i rekoh – Evo, Milorade, završio sam – priča friški diplomirani pravnik.

Foto: Telegraf

Studentski staž Momira Marića počeo je 1973. godine, u Jugoslaviji. On je zapravo želeo da upiše likovnu akademiju, ali otac nije imao para da sina školuje u Beogradu, a i nije mnogo povjerenja gajio prema umetničkom hlebu. Momiru je ostalo da bira – mašinstvo ili prava. Izabrao je prava, samo zbog toga što „voli
pravdu“, kako reče.

– Počeo sam da učim ozbiljno, ali se onda zaljubio smrtno u koleginicu koja nije bila baš ambiciozna. Imao sam 1.000 interesovanja – crtao, učio ikonopisanje, igrao fudbal, završio trenersku školu. Za pet godina okončao sam tri godine prava, a onda je stiglo vrijeme za vojsku. Kada se vratih, bilo mi je tada 25 godina, otac mi reče da su u našem naselju Dragobraća raspisani konkursi za tri radna mjesta – šef pošte, šef mjesne kancelarije i sekretar mjesne zajednice. Konkurisao sam i postao sekretar, a sa tog mesta u junu odlazim u penziju – svedoči Marić.

Foto: Telegraf

I godine su prolazile. Na fakultet se Momir vratio 1988. da bi “stepenovao” završeno i dobio diplomu više škole. Ponovo se pojavio 2001, dve decenije od poslednjeg ispita. Te je godine položio dva predmeta, naredne još jedan, pa je usledila pauza od još 10 godina.

Poslednja tri ispita dao je lane, u 63. godini i tako završio svoju epopeju, kako kaže.

Foto: Telegraf

– Sve te godine radio sam u mjesnoj zajednici, brinuo da dobijemo još neki put, most, da djeca imaju sportske terene, da sačuvam i obnovim biblioteku koja danas broji 5.000 naslova. Svakog radnog dana ispisao sam po jednu stranicu dnevnika rada, šta sam i gde uradio. Tako danas znam da sam za radnog vijeka imao šest i po godina prekovremenog rada, neplaćenog, naravno. Ali, ne žalim, stalo mi je do ovog posla, sve vreme sam ga volio. Razmišljao sam da uzmem period neplaćenog odmora i završim fakultet, ali brinuo sam šta će da radi moja mjesna zajednica bez mene – priča Marić.

Iako je studirao četiri decenije, a pauzirao tri, Marić je sve ispite položio iz prvog puta, sem poslednja dva. Kaže da nikada nije išao na blef, nego samo ako je naučio.

Foto: Telegraf

– Kada sam postao čovek u poodmaklom studentskom dobu, profesori su za mene spuštali kriterijume, pa sam se još više trudio, da se ne sramotim. Većina njih nije me osuđivala, ni sa sijedom glavom, sem jednog kome sam tražio da mi ispitivanje odloži za 10 dana. Reče mi – jao kolega, toliko dugo studirate i sada ćete naučiti nešto za 10 dana. Jedini on me ponizio. Polagao sam tada, položio, ali sam bio tužniji nego da sam pao – priča on.

Što se tiče kolega, na početku mu je bilo simpatično da se pojavljuje na predavanjima, posebno što je kao esteta uživao među mladim koleginicama.

Foto: Telegraf

– Što je vreme prolazilo bilo je teže, već sam mogao da im budem deda. Poslednji ispit prošle godine psihički mi je najteže pao, označio je kraj moje epopeje- zaključuje Momir Marić.

Kaže da se ni zbog čega ne kaje i poručuje drugima – nije bitno kada, samo završi šta si počeo. Diplomirani pravnik Momir Marić s radošću čeka penzionerske dane, tada počinje da piše knjigu o kojoj mašta već dugo. Tematika je mesna zajednica. Marić će najzad imati vremena i da vaja i da slika, što voli od svog punoletstva. Sada je ispunio obećanje ocu i slobodno može da se bavi baš onim što je oduvek želeo

penzioneri.me/telegraf.rs