KonMari tehnika raspremanja kuće: uredna Japanka otkriva najbolje trikove za čišćenje doma

Mari Kondo je poslovno carstvo i uspeh sagradila na nečemu što bi mnogi nazvali banalnim – pospremanju nereda i raskrčivanju prostora. Kondo je “konsultant” za spremanje, bavi se svime – od toga kako složiti krpe i gaće, do toga kako preorganizovatigaražu uz pomoć njenih posebnih kutija za spremanje.

Postala je “džoker zovi” svih onih koji žive (ili misle da žive) u haosu – od porodica iz Bruklina koja se iz kuće uselila u dvosobni stan skupa sa svim svojim stvarima, do udovice koju guše stvari pokojnog supruga.

Kondo obožavaju i slavni, pa je tako gostovala kod Rejčel Rej, Kejti Kurik i Elen Dedženeres. Bila je gost u njihovim šouprogramima te ih učila kako da slože, sortiraju i “osete” šta treba baciti.

Izgleda potpuno nezanimljivo, ali o Mari Kondo i njenim savetima pričaju svi, društvene mreže pune su rasprava o njenim metodama pospremanja kojima se bave i neki od najuglednijih medija poput Njujork Tajmsa i Vašington Posta.

Slavni i potpuno anonimni stavljaju fotografije izbacivanja vreća i vreća stvari s heštehom “KonMari“, što je gotovo sektaška oznaka da ste se odali čišćenju stana na način kako su naučili od Kondo.

Ova 34-godišnja Japanka i njen šou (za sada u osam nastavaka) “Tidying Up with Marie Kondo” trenutno su najveći hit na Netflixu, i gotovo nema komentatora kulture i pop-kulture koji se ne bavi pojavom Mari Kondo.

Jer nije samo stvar u tome da je ona svojim knjigama i sada emisijom zaradila milione na nečemu što, mnogi bi rekli, su naše bake znale “same od sebe” nego je poenta i u načinu na koji ona to čini – bez tipično američke pompe, grandioznosti, dociranja ili lažnih emocija, te inspirisano načelima šintoizma.

Sve je krenulo 2011. knjigom “The Life-Changing Magic of Tidying Up: The Japanese Art of Decluttering and Organizing” i filozofijom sreće koju promoviše Kondo.

Tvrdi kako, prema njenoj KonMari filozofiji, morate uzeti stvar u ruke te razmisliti podstiče li ona u vama osećaj sreće. Ako da, onda ju zadržite, ako ne, onda je bacate.

Kondo je savršeno savladala to da sasvim banalne i svakodnevne stvari prikaže kao “fantaziju potpune kontrole”, piše Vox. I sve to dok sa smeškom na licu otvara fioku u kojoj se nalaze savršeno sortirane majice, koje su čak složene kao duga, prema bojama i nijansama. Na tu je temu napisala četiri knjige koje su prevedene na desetine jezika, a sve četiri su bile bestseleri.

Zbog toga je 2015. bila na Tajmsovoj listi “100 najuticajnijih osoba”. “Teška” je osam miliona dolara.

“Važno je znati da njen cilj nije dizajniranje savršenog doma, nju uopšte ne interesuje koje su vam boje zidovi. Ona je tu da donese mir u prostor i među stvari. Zamišlja dom kao utočište, a ne kao enterijer iz snova. Nakon ulaska u svaki dom, Kondo sedne i meditira te se upoznaje s prostorom”, piše CBC News.

Pomalo piskutavim glasićem izrazito krhka Kondo uzbuđeno ponavlja kako “voli nered i uživa u ovome”. Sve to čini sa netradicionalnom skromnošću i zahvalnošću.

Kondo je, kaže u jednom intervjuu, odrastala u sobi bez prozora na čije je zidove još kao petogodišnjakinja lepila slike iz magazina koji su je inspirisali.

“Puno vremena treba posvetiti u razmišljanju o onome što vas ispunjava i veseli. Često se setim petogodišnje sebe koja to radi”, rekla je.

U školi je, kaže, uvek htela biti ona koja čisti i organizuje, a ne kasirka ili predsednica razreda. Dok su se drugi igrali, onda je slagala knjige (neki bi rekli da je to opsesivno-kompulzivni poremećaj).

“Opsednuta sam oko toga šta je za bacanje a šta ne. Jedan sam dan imala svojevrsni nervni slom i pala u nesvest. Bila sam van sebe dva sata. Kada sam se pribrala, čula sam tihi glas koji mi je rekao da moram bolje gledati. I uvidela sam svoju grešku. Tražila sam stvari koje želim baciti umesto da se koncentrišem na stvari koje želim zadržati. Identifikovanje onoga što nas čini srećnim je esencija spremanja”, rekla je Kondo koja je pet godina provela radeći u šintoističkom hramu.

Na Univerzitetu u Tokiju studirala je sociologiju, a prvu kompaniju osnovala je s nepunih 19 godina. Ne sređuje se po sobama, kaže, nego po kategorijama. I baš se uvek, tvrdi, mora krenuti s odećom, ona je temelj svega.

Njena filozofija spremanja, objašnjava, utoliko povezana s šintoizmom jer naglašava važnost energije ili duše stvari (kami) s pravim načinom življenja (kannagara). Jako je važno da Kondo propagira filozofiju da čak i vaš par čarapa zaslužuje empatiju jer ima “naznake duše”.

“Kondo je prepuna osvežavajućeg optimizma koji je deo celokupnog šarma i podseća na emisije poput “The Great British Bake Off” u svojoj čistoj i neublaženoj dobroti i ljubaznosti. S generalnom klimom negativiteta i političkog straha i užasa svet Mari Kondo je organizovan, veseo, zahvalan i pristupačan”, piše NBC.

“Poenta KonMari procesa nije da se naterate i prisilite na eliminaciju, već da potvrdite kako se osećate u svezi svake stvari koju posedujete”, kaže Kondo u poslednjem nastavku. Onim stvarima koje ćete odbaciti valja zahvaliti, makar na tome što su nas naučili da je to nešto što u budućnosti ne želimo.

U neprekinutom nizu “odbacivanja” i “sortiranja” ideja je optimizirati životnu radost i osećaj kontrole.

“To je pobuna protiv haosa sveta, svojevrsna nadogradnja na “Netflix i chill” fenomen”, zaključuje o KonMari metodi i njenoj začetnici, Mari Kondo, kolumnista NBC-ja.