PRIČALI SU DA JE BOEM I PIJANAC, a pravu ISTINU malo ko je znao: Legendarni Mića Orlović otišao je tiho i dostojanstveno, a njegove POSLEDNJE REČI slamaju srce!

Miloje Mića Orlović je rođen 28. maja 1934. godine u Valjevu. Detinjstvo je proveo u Prištini i Valjevu zajedno s mlađim bratom Draganom, koji se kasnije takođe bavio novinarstvom. Mića je završio Valjevsku gimnaziju, a potom upisao Filološki fakultet. Tokom svog studiranja već se bavio novinarstvom radeći kao sportski novinar. Profesionalni novinar je bio od 1956. godine, a urednik od 1967. godine. U svojoj dugoj i uspešnoj karijeri Orlović je ostvario više od 170 reportaža, kao i 300 intervjua, preko 200 TV reportaža, 80 radio emisija, 1300 TV emisija. Vodio je nekoliko TV kvizova i učestvovao u realizaciji dva kviza.

Pored novinarstva bavio se i glumom. Iza sebe je ostavio preko sedamnaest uloga u stranim i domaćim filmovima. Za svoj rad odlikovan je i nagrađivan više puta. Od 2010. godine Udruženje novinara Vojvodine dodeljuje novinarima, voditeljima ili spikerima nagradu „Press – vitez – Mića Orlović“. Značajno je i spomenuti da je zbog izuzetnog doprinosa nacionalnoj kulturi Mića dobitnik srpske nacionalne penzije od 2008. godine.

Uvek su mu smetale razne priče koje je slušao o sebi, ali nije preterano obraćao pažnju na njih:

– Čaršija je oduvek volela da izmišlja priče o javnim ličnostima. Šta sve nisam bio! U navodnim saobraćajnim nesrećama gubio sam noge i ruke… Čak su pričali da imam drvenu nogu! Bivao sam po tim pričama i notorni pijanac i šta sve ne! – govorio je.

U jednoj ispovesti je priznao da nikad nije bio veliki boem, a svi su ga doživljavali suprotno:

– Vide me u kafani kako sa društvom pijem votku i već sutradan krene priča: “Mića svaki dan pijanči. Sve to pijano! Mangupi!” Nikada nisam bio neki boem. Možda malo, početkom 80-ih. Ali, posle dve, tri godine primetim da mi je prešlo u naviku da se nalazim s tim društvom da bih otišao da popijem. Povučem se i tako postanem, kako su me nazivali – pobegulja. Imao sam sreću kao sportista da ne podnosim alkohol. I ti letnji festivali koje sam vodio bili su mi mnogo naporni, jer se posle programa noću do nekog doba ostajalo u kafani. A ja sam voleo noću da spavam. Po navici ustajem u 5:30 ujutru, bez obzira na to kada legnem – ispričao je u ispovesti.

Mića se kao radijski voditelj na programu Radio Beograda prvi put se oglasio 15. oktobra 1957. godine kao reporter sa fudbalske utakmice OFK Beograd – Napredak Kruševac.

Otišao je tiho i dostojanstveno tog 13. februara 2013. godine kako je jednom prilikom ispričala jedna sestra iz doma u kome je proveo poslednje dane života:

– Pogledao me je uz osmeh, kazao: „E, dosta je bilo“, okrenuo se na drugu stranu kreveta i zauvek zaspao – sa setom u glasu i očima ispričala je za „Blic“ Gordana Perić, glavna sestra Doma za stara lica u Beogradu, u kojem je legenda televizijskog novinarstva Miloje – Mića Orlović umro u 79. godini života.

Tokom svog života Miloje Mića Orlović je dao neku novu dimenziju novinarstvu i ostavio ga u amanet svim njegovim budućim kolegama.