Sjutra slavimo svetog Trifuna: Verovanja i običaji koji krase Trivundan!

Trifundan, Trivundan, Trivunci je po brojnosti svečara na devetom mestu slava kod Srba

Sveti Trifun je bio siromašni guščar iz Frigije, obdaren isceliteljskim moćima koje su ga proslavile već u mladosti. U to vreme, Rimskim carstvom vladao je car Gordijan, koji je imao ćerku Gordijanu koja je imala smetnje u mentalnom razvoju. Nijedan lekar, a pokušavali su mnogi, joj nije mogao da pomogne. Kada se raščulo po carstvu da sveti Trifun ima velike moći, car ga pozva sebi i on uspe da istera zlog duha iz Gordijane i tako je izleči. Car mu zbog toga podari mnoga blaga, ali ih Trifun sve razdeli siromasima.

Sveti Trifun je bio veliki pobornik Hristovog učenja i zbog toga je po odlasku cara Gordijana sa prestola bio proganjan, mučen i na kraju posečen mačem, jer nije hteo da odstupi od svoje vere hrišćanske. Trivundan se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik.

Ovog sveca najviše slave vinogradari jer se veruje da on uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Srpski zapis iz XVI veka, u kome se sveti Trifun spominje kao zaštitnik vinogradara, svedoči ο dugotrajnosti ove tradicije.

Iz sela oko Negotina na njegov dan odlazi se u vinograd i pomalo zareže loza, a potom se celi dan čašćava u slavu sveca koga zovu Orezač ili Zarozoj. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot da rodi što više grožđa i da vino bude dobro. Mnogi vinogradarski krajevi slave svetog Trifuna kao svoju krsnu slavu, pa je negde i zajedno proslavljaju, svake godine kod drugog podrumara, podruma ili pivnice. Tu se donosi obrezana loza, poliva se vinom i priređuje zajednička gozba. Domaćin gozbe ili podrumar, koji se svake godine menja, sprema kolač i diže u slavu svetog Trifuna. Kolač je ukrašen motivima iz vinogradarskog života, a domaćin lomi kolač sa budućim domaćinom slave i zahvaljuje svetitelju.

U selu Botunji u Aleksandrovačkoj župi u vinograd izlaze svi seljani, zajedno sa sveštenikom. Sveštenik prvo očita molitvu, a zatim se pristupa orezivanju loze. Šumadijska sela slave ga kao zavetan dan jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. U Popovom polju niko ne radi teže poslove. Po verovanju, sveti Trifun je čuvar raznog bilja, koje je štitio od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata. Ovde se Trifundan smatra granicom sejanja ozimih i jarih pšenica pa postoji izreka: “Na Trifundan do podne možeš sijati ozimo, a od podne jaro žito”. Od Trifundana u Popovcu počinje sejanje duvana i kupusa.

Pošto je sveti Trifun zaštitnik vina i vinograda, te se obično i u crkvenom živopisu ikonopiše sa lozom i kosirom u rukama. Kao svoju slavu, slave ga i gostioničari, i tog dana besplatno toče vino. Mnogi ga slave kao krsnu slavu i ο njemu su sačuvane mnoge priče.

Jedna od njih kazuje da kada je Isus Hristos napunio četrdeset dana od rođenja, njegova majka Marija pođe u sinagogu da se zahvali Bogu. Kod neke rečice sretne svetog Trifuna i zamoli ga da ne gleda dok ona prelazi reku. Sveti Trifun obeća, ali okrenu se baš u momentu kad Marija bi nasred reke sa podignutom suknjom i zadivljeno povika: “Marija, kako bele noge imaš.” Ona mu ništa ne odgovori, nego pohita da pronađe njegovu ženu i reče joj da odmah uzme melem i odnese mužu jer je kosirom odsekao nos. U narodu je ovaj svetac veoma omiljen. Gleda se u nebo ako je vedro i onda se kaže: “Na Trišindan vedro, biće suše”, ili: “Pašće kiša ο Triši, biće rodno”. Ako naglo otopli, onda seljaci uzvikuju jedan drugom: “Triša zabo ugarak u zemlju pa otoplilo”. Veruje se da se ovog dana završava zima. Od ovog dana počinju dani koji se zovu Trivunci i traju četiri dana.