Nemaju radne snage: Komšije udvostručile broj angažovanih penzionera

Zagreb — U Hrvatskoj se do sredine marta gotovo udvostručio broj penzionera zaposlenih na četiri sata dnevno.

Pre samo tri meseca, krajem decembra bilo ih je 5.138, a sada ih je 8.964, koliko ih je evidentirano 17. marta, piše Poslovni dnevnik.

Hrvatska je prvi put legalizovala rad penzionera 1. januara 2014. godine, ali samo za osobe koje su otišle u starosnu penziju.

U početku, rad nakon 65. godine bio je zanimljiv tek retkim profesijama, poput lekara, advokata, profesora i menadžera, pa je trebalo punih pet godina da broj zaposlenih penzionera dostigne pet hiljada krajem 2018.

Od januara ove godine, broj zaposlenih penzionera je eksplodirao i u dva i po meseca gotovo se udvostručio u odnosu na kraj 2018.

Nakon onih koji su otišli u starosnu penziju, sada se slobodno mogu zaposliti i prevremeno penzionisani građani Hrvatske.

Sede glave postale su tražene u gotovo svim delatnostima i na gotovo svim pozicijama – od lekara, farmaceuta, kuvara, menadžera, građevinara, radnika obezbeđenja, profesora, vozača, trgovačkih putnika, inženjera…

Sociolog Teo Matković procenjuje da će u sledećih godinu dana penzioneri činiti oko dva posto radne snage u Hrvatskoj.

Istraživač na Ekonomskom institutu Zagreb Marina Tkalec upozorava da je početak godine doneo nastavak tražnje za radnicima, posebno u uslužnim delatnostima, najviše u ugostiteljstvu, što neće moći da se pokrije zapošljavanjem osoba koje su zagazile u sedmu deceniju.

“Naš indeks ‘OVI’ upozorava na pad potražnje za radom na istoku Hrvatske i na rast u Zagrebu i na Jadranu, što povlači tezu da bi penzioneri trebalo da se iz mesta niske tražnje za radom sele na Jadran ili u Zagreb radi pronalaska posla. Uzmemo li u obzir da penzioneri nisu preterano mobilna grupa teško je očekivati da će moći da zadovolje apetite tržišta”, rekla je Marina Tkalec.