Penzioneri i Svetska banka postavljaju isto pitanje

Nisu izgleda samo penzioneri u Srbiji zainteresovani da im se javno saopšti od kada će im se i na koji način ubuduće usklađivati penzije. Isto pitanje postavila je Vladi Srbije pre dva dana i Svetska banka u Beogradu, očekujući, da će iz Nemanjine 11 uskoro stići prve ideje za indeksaciju primanja najstarijih.

– Da li će penzije pratiti rast inflacije ili rast plata, videćemo. Imamo različite mogućnosti i očekujem uskoro prve ideje da se predstave javnosti, a mi smo tu da pružimo tehničku pomoć vladi – rekao je Lazar Šestović, viši ekonomista Svetske banke u Srbiji.

Na pitanje šta bi od ovih predloga bilo bolje za penzionere, a šta realno izdrživo za budžet, Nikola Altiparmakov, iz Fiskalnog saveta Srbije, kaže za „Politiku” da je Svetska banka u okviru studije iz 2015. godine, čiji je koordinator bio upravo Lazar Šestović, iznela svoju analizu penzijskog sistema kojom se sugeriše da se penzije u Srbiji indeksiraju samo sa rastom cena-inflacije.

– Fiskalni savet se usprotivio ovom stavu, odnosno preporuci Svetske banke i autorima smo ukazali na profesionalne propuste i nedostatke. Nažalost, autori Svetske banke nisu uvažili kritike i komentare Fiskalnog saveta, iako smo bili jedan od zvaničnih recenzenata ove studije zbog čega smo još  2015. godine uputili protestnu notu regionalnoj kancelariji Svetske banke – ističe Altiparmakov.

Kako je Fiskalni savet već objasnio u svojoj najnovijoj analizi iz februara ove godine, postoji fiskalni prostor, ali i društvena potreba, da se penzije indeksiraju sa formulom koja bi bila izdašnija od same inflacije i mogla bi da uključuje delimičan rast zarada ili rast BDP-a.

– Zato smo dali nekoliko modela, od švajcarske formule (po kojoj bi penzije s 50 odsto pratile rast zarada i s isto toliko rast cena) i (slovenačke formule koja predviđa 60 procenata rast zarada plus 40 odsto rast cena) do formule koje su predložila pojedina udruženja penzionera. A to je rast inflacije, plus rast BDP ako je on veći od dva odsto godišnje). Sve formule, koje smo mi analizirali i predložili, ekonomski su održive i dale bi slične rezultate na standard penzionera tokom sledeće decenije – objašnjava naš sagovornik.

Fiskalni savet je ovu analizu stavio na javnu raspravu kako bi konačno rešenje bilo rezultat najšireg kruga relevantnih društvenih aktera. Ono što je, kaže on, važno jeste da se najdalje do kraja godine usvoje zakonske izmene kojima će se propisati formula za usklađivanje penzije.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da bi generalno penzije trebalo usklađivati tako da se zaštite od obezvređivanja usled rasta inflacije, ali i da u periodima privrednog napretka rastu nešto brže od inflacije.

– To je moguće postići na više načina, a jedan od njih je da se penzije usklađuju kao ponderisani prosek inflacije i nominalnih zarada, pri čemu se inflacija i zarade podjednako vrednuju. Ako u nekoj godini inflacija iznosi dva odsto, a nominalne zarade rastu po stopi od pet procenata, tada bi se penzije povećale 3,5 odsto. Na ovaj način bi penzije bile zaštićene od inflacije, a ostvarile bi i realni rast od oko 1,5 odsto, što znači da bi penzioneri učestvovali u plodovima ekonomskog napretka – objašnjava za naš list prof. Arsić.

Na pitanje da li je trebalo uvesti klauzulu vanrednog usklađivanja penzija svaki put kada penzije padnu ispod 60 odsto od prosečne zarade, kaže da odredbu kojom se određuje minimalni odnos između prosečne penzije i prosečne zarade relativno retko primenjuju u penzijskim sistemima. Stoga misli da ne bi trebalo da se nalazi ni u našem penzijskom zakonu.

– Primena ove odredbe početkom 2008. godine imala je za posledicu jednokratno povećanje penzija 12 odsto, što je jedan od glavnih uzroka problema u javnim finansijama Srbije, koji su nastupili u narednim godinama. Inače, odnos prosečnih javnih penzija i prosečne zarade u evropskim zemljama najčešća je oko 50 procenata. Prethodno navedeno pravilo, prema kome se penzije obračunavaju kao prosek inflacije i rasta zarada, zadovoljilo bi oba kriterijuma i penzionere i budžet – kaže on.

Kao mogućnost navodi i indeksaciju penzije prema inflaciji uvećanoj za stopu rasta BDP iznad dva odsto. Sve dok se trećina penzija finansira iz budžeta Srbije, opravdano je da se zadrži pravilo prema kome maksimalno izdvajanje za penzije iznosi 11 odsto BDP. – Visina troškova za državu zavisila bi od stope inflacije, rasta realnih zarada, pondera uz inflaciju i zarade, rasta realnog BDP, promene broja penzionera. Za različite vrednosti navedenih varijabilni troškovi za državu bili bi različiti. Inače, u nešto dužem periodu indeksacija penzija prema kretanju zarada i prema rastu BDP-a daje sličan rast penzija, a time i slične troškove za državu – zaključuje prof. Arsić.