Očekivani životni vek se povećao za 5,5 godina od 2000.

Očekivani životni vek u svetu je porastao za 5,5 godina tokom perioda između 2000. i 2016. godine.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da nejednaka primanja i onemogućen pristup zdravstvenoj zaštiti mogu skratiti život mnogima.

Dete rođeno 2016. godine može da očekuje da doživi 72. godinu, dok je 2000. očekivani životni vek iznosio 66,5 godina. Ovo su podaci iz godišnjeg izveštaja Svetske zdravstvene organizacije.

U prvih šesnaest godina ovog veka, mortalitet dece mlađe od pet godina se drastično smanjio. Pad mortaliteta je pogotovo izražen u predelima Podsaharske Afrike. U ovom regionu je postignut velik napredak u borbi protiv malarije, boginja i drugih prenosivih bolesti.

Još jedan razlog za porast očekivanog životnog veka jeste napredak u borbi protiv HIV virusa. Ovaj virus je harao većim delom Afrike devedesetih godina XX veka.

Međutim, SZO naglašava da, uprkos poboljšanja kvaliteta života u siromašnijim zemljama, i dalje postoji velika razlika između očekivanog životnog veka u razvijenim državama i u državama koje su u procesu razvijanja.

Statistika pokazuje da ljudi koji žive u državama sa niskim primanjem prosečno žive osamnaest godina manje nego oni koji žive u državama sa visokim primanjem.

Na primer, u Lesotu prosečni životni vek je 52 godine, a Centralnoj Afričkoj Republici je 53. U poređenju sa njima, prosečni životni vek je znatno viši u Švajcarskoj ili Japanu gde iznosi više od 83 godina.

Dok u bogatim državama većina ljudi koji umiru su stari, skoro 33 odsto ljudi koji umiru u siromašnim državama jesu deca mlađa od pet godina.

Polne razlike u dužini životnog veka

SZO je prvi put kategorisao statistiku globalnog životnog veka po polu. Ova statistika jasno pokazuje da žene imaju bolje izglede za duži život nego muškarci.

Tokom rođenja, bebe imaju veće šanse da budu muškog pola nego ženskog. Očekuje se da će se ove, 2019. godine roditi oko 73 miliona dečaka i 68 miliona devojčica.

Zbog većeg broja bioloških slabosti i rizičnijeg načina života, mortalitet je veći kod dečaka i muškaraca. Jedan od razloga zašto žene žive duže je verovatno zbog toga što vode više računa o svom zdravlju.

U državama koje se suočavaju sa epidemijom HIV virusa, veća je verovatnoća da će žene ići na testiranje za HIV i na antiretrovirusne terapije nego muškarci. Takođe, žene obolele od tuberkuloze češće preduzimaju mere za lečenje, kaže SZO.

Zato i ne iznenađuje da je mala razlika među polovima kad je u pitanju očekivani životni vek u onim državama gde je zdravstvo nedovoljno razvijeno. Tamo, jednostavno, ne postoje dobri uslovi za lečenje.

U siromašnim državama gde su zdravstvene usluge loše, jedna od čedrdeset i jedne žene umire zbog problema koji nastaju tokom ili posle porođaja. U bogatim državama to se dešava jednoj od tri hiljade i trista žena.

Samira Asma, vodeća naučnica u odeljenju analitike SZO-a kaže da su to zapanjujuće razlike.

Razlike među državama

Sve u svemu, statistika pokazuje da je životni vek porastao u većini država, uključujući i veliki porast u zemljama kao što je Eritreja u kojoj je životni vek porastao sa 43 godine na 55 od 2000. godine.

Međutim, u Siriji, u kojoj ratni sukobi traju već osam godina, životni vek je opao sa 73 godine u 2000. na 63,8 u 2016. godini.

Ljudima koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama očekivani životni vek niži je za pola godine. Asma naglašava da je razlog tom padu prekomerna gojaznost.

penzioneri.me/penzin.rs Izvor: Channel News Asia