Životna pravila Lava Tolstoja: od umerenog jela do poseta bordelima

Pisac čija dela spadaju u klasike svetske književnosti, sastavio je spisak “Životnih pravila” kojih se pridržavao kako bi ojačao svoju volju i život živeo kao “izuzetno ljudsko biće”.

Poznate su mnoge priče o živopisnom životu pisca “Rata i mira”, “Ane Karenjine”, “Vaskrsenja”… Lav Tolstoj (1828-1910) uticao je na svet pišući, ali je na tadašnju Rusiju uticao i samim svojim životom. Ni njemu samom nije bilo lako da shvati sebe, sve svoje promene i da živi kao grof Lav Nikolajevič Tolstoj.

Godine 1853, kada mu je bilo nepunih 25, zapisao je: “Moram da se priviknem na ideju, jednom zasvagda, da sam ja izuzetno ljudsko biće. Nisam upoznao nijednog drugog čoveka koji je moralno dobar kao ja ili spreman da žrtvuje sve svom idealu, kao što sam ja spreman.”

Skromnost očigledno nije bila jedna od Tolstojevih odlika, ali usmerenost ka cilju jeste. On je još ranije zacrtao sebi da će njegov život biti ispunjen vrlinama i delatnošću, te je veoma rano počeo da sastavlja spisak sa, kako ih je nazivao, “životnim pravilima”.

Tolstoj je počeo da piše svoj dnevnik 1847. godine, kada mu je bilo 18 godina. U njemu je on postavljao precizna pravila koliko vremena treba da posveti učenju, zabavi i obrocima, ostavljajući prostor gde bi kasnije zapisivao komentare o svojoj uspešnosti.

Bilo je dana kada se držao svojih pravila, ali je bilo i onih kada bi radio: “ništa”, “skoro ništa” ili “rđavo”, kada je: “čitao Gogolja” ili jednostavno “prespavao”.

Sajt Tolstoy Therapy objavio je izbor onih Tolstojevih pravila koja su mu služila da očvrsne svoju volju:

• Buđenje u 5 ujutru
• Odlazak u krevet najkasnije u 10 uveče
• Dozvoljena su dva sata spavanja u toku dana
• Jesti umereno
• Izbegavati slatku hranu
• Svakodnevno šetati jedan sat
• Posećivati bordel samo dva puta mesečno
• Voleti one kojima mogu biti od pomoći
• Ne obazirati se na bilo koje mišljenje javnosti koje nije zasnovano na činjenicama
• Raditi jednu po jednu stvar
• Onemogućiti maštarenje, sem ako je potrebno

Kasnije, Tolstoj je dodao i sledeća pravila:

• Nikad ne pokazivati osećanja
• Ne voditi više računa šta drugi misle o meni
• Dobre stvari raditi diskretno
• Kloniti se žena
• Potisnuti požudu napornim radom
• Pomoći onima koji su imali manje sreće od mene

Tolstoj, koji je još za života stekao reputaciju velikog pisca, a čija dela danas predstavljaju klasike svetske književnosti, nedugo nakon objavljivanja svog romana “Detinjstvo” (1852), sastavio je i “Pravila pisanja“:

• Kada procenjuješ svoj rad, uvek se stavi u poziciju najograničenijeg čitaoca, onog koji traži samo zabavu u knjizi.
• Najinteresantnije knjige su one u kojima se pisac pretvara da krije svoj stav, a zapravo mu ostaje veran.
• Prilikom ponovnog iščitavanja i ispravljanja, ne razmišljaj o tome šta treba dodati (koliko god misli koje ti padnu napamet budu za divljenje)… već razmišljaj koliko toga može da se obriše, a da se pritom ne iskrivi značenje.

Kako zaključuje i autor sajta Open Culture, Tolstoj se očigledno kasnije nije striktno pridržavao ovih pravila, jer sam obim “Rata i mira” nameće zaključak da najograničeniji čitalac neće u njemu potražiti zabavu.

Ali, u svakom slučaju, zabrinjava to što je u XIX veku mnogo ljudi, od onih koji su umeli da čitaju, zaista čitalo, dok danas, mnogo veći procenat ljudi raspoznaje slova, knjige su jeftine, ali ni mnogi koji nose zvanje akademskih građana ne čitaju uopšte.

A o najograničenijim među čitaocima ne treba ni razmišljati. Verovatno ne bi trebalo ni da ih spominjemo – neko će reći da nije politički korektno.

Šta će tek biti sutra, ako nešto ne promenimo danas?

penzioneri.me/penzin.rs