Ima 70 i čezne da zagrli sina kojeg nikad nije videla i traži ga već 50 godina: Sarajka sumnja da joj je beba ukradena

Žena tačno 49 godina živi sumnjajući da joj je dete ukradeno

Stotine roditelja iz zemalja bivše Jugoslavije, ponajviše iz Bosne i Hercegovine i Srbije, već godinama tragaju za svojom decom. Reč je o novorođenim bebama kojima se posle rođenja gubi svaki trag, a takvih je slučajeva čak 10.000.

Priča svih roditelja skoro da je ista. Uredne trudnoće, deca su rođena živa, majke su čule plač. Uskoro bi majkama bilo saopšteno da su bebe mrtve.

Majka iz Sarajeva Đ. S. (puno ime i prezime poznato redakciji) kaže da 49 godina živi u nadi da će se njen sin, kojeg je rodila 22. decembra 1970, pojaviti. Uverena je da je živ.

Nadu da će konačno pronaći svoje dete pronašla je nakon najave Uprave Saveta Evrope za ljudska prava da će pokrenuti istragu. Savet Evrope takođe je od Srbije zatražio da što pre donese zakon o nestalim bebama, s tim da bi istrage obuhvatile i Bosnu i Hercegovinu, jer je ta zemlja uz Srbiju druga po broju dece koja su nestala. Veruje da će Savet Evrope naterati i BiH da pokrene istragu kojom bi konačno bila poznata sudbina beba kojima se gubi svaki trag.

– Sina sam rodila dosta mlada, neiskusna… Videla sam ga samo onog momenta kada sam se porodila. Porođaj je bio težak, bila sam slaba, iscrpljena, legla sam da se odmorim, a do inkubatora sam htela da odem rano ujutro. Nisam stigla da ga vidim. Medicinsko osoblje u ranim jutarnjim satima došlo je do mene, uzeli su mi traku s ruke i s vrata rekli: “Beba vam je umrla”. Rekli su mi da je moje dete živelo 23 i po sata. Slomila sam se od boli – priča u ispovesti za “Avaz” ova majka.

Imala je 21 godinu kada se porodila, a i danas, kada puni 70, ne gubi nadu. Veruje da će se njen sin pojaviti. Seća se da je tražila telo mrtve bebe u porodilištu, na patologiji, u mrtvačnici. Nije dobila nijednu informaciju.

– Jedino su mi rekli da je beba pokopana u zajedničkoj grobnici za bebe na Barama – priča ona.

Sve to joj, kaže, daje za pravo da sumnja da joj je dete oteto i prodato.

– I danas me kopka zašto mi nisu dali da ga vidim. Prvo su mi rekli da je živeo 23 sata, potom su u jednom dokumentu naveli da je dete imalo srčanu manu, a pojavio se i nalaz da se beba nagutala plodove vode i da je umrla zbog toga. Ne bih sve ovo pokretala, tražila ga, da ne postoji nada da je živ. S boli za gubitkom deteta ništa se ne može uporediti. Dok sam živa, nadaću se da će se pojaviti na mojim vratima, da ću ga na kraju života zagrliti kad nisam svih ovih godina – kaže ona.

Majka tvrdi da je nakon porođaja provela u bolnici tri-četiri dana, ali da joj se niko nije obraćao.

– Nisu me tražili da pitaju za sahranu, niko me nije pitao šta će s telom bebe, hoću li da ga vidim. U bolnici su me zadržali da mi zaustave mleko. Nikad nisam videla telo – priča majka.