“KAŽU DA SAM UMRO NA POLA SATA” Lekari su dva puta vratili Aleksinčanina sa “ONOG SVETA”, a doktorkama to nije bio prvi ovakav slučaj

Aleksandar Rajković (72) iz Aleksinca, dobio je šansu za novi život jer je umro na pravom mestu – u holu ispred specijalističke kardiološke ambulante Kliničkog centra u Nišu. On je bio na pregledu kod kardiologa kada se, po izlasku iz ordinacije, iznenada srušio, a zahvaljujući hitroj reakciji lekara, anesteziologa, medicinskih sestara i radnika službe obezbeđenja, njegov život je spašen nakon polučasovne reanimacije.

Posle tri dana u komi i dvadesetodnevnog oporavka, njegovo stanje je dobro, a za medicinske anale ostaje i podatak da je čovek u osmoj deceniji života, koji je u kliničkoj smrti bio dva puta po deset minuta tokom perioda reanimacije, prošao bez značajnijih neuroloških oštećenja.

– Bio sam na pregledu, krenuo iz ambulante dalje na preglede kod lekara. Onda mi se sve zamaglilo pred očima i od tada se ne sećam ništa. Osvestio sam se u sobi u bolnici. Nisam znao da sam skoro pola sata bio mrtav, evo prvi put sada to čujem. Srećan sam što se to desilo u holu ambulante jer su mi odmah ukazali pomoć i spasili mi život. Zahvalan sam doktorkama i svom medicinskom osoblju – kaže Rajković za “Blic”.

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA

Dr Teodora Stanojlović kaže da je on bio lakši kardiološki pacijent i da zbog ugrađenog pejsmejkera dva puta godišnje dolazi na kontrolu u specijalističku kardiološku ambulantu.

– Bio je na kontroli, razgovarali smo normalno i on je izašao. Posle nekoliko minuta, pozvali su me jer se u holu ispred ambulante srušio. Dotrčali smo svi i videli da ima opasnu aritmiju koja svaku osobu vodi u kliničku smrt – opisuje dramatične trenutke dr Stanojlović.

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA

Ona je sa dr Milenom Radosavljević, dvojicom anesteziloga i ostalim medicinskim osobljem učestvovala u reanimaciji Rajkovića u holu ispred ambulante.

– Uključili smo defibrilator. Pacijent nije odmah odreagovao pozitivno, već tek posle tri, četiri udara. Došao je i anesteziolog, intubirali su ga, masirali mu srce, primenili smo sve proncipe reanimacije. Počeo je da reaguje, da daje znake kao da se vraća u život, pa opet klinička smrt… Trajalo je nekih pola sata i tek posle pola sata te uporne reanimacije, došlo je do prihvatanja srčanog rada. Prevezli smo ga u koronarnu jedinicu gde je dobio svu terapiju. Posle tri dana u komi počeo je da se oporavlja i posle 20 dana je dobro. Dobiće specijalni pejsmejker za te maligne aritmije. Čak neurološki je 90 odsto dobro, s obzirom na to da je mozak patio, jer je bio je dva puta po 10 minuta klinički mrtav. To je dosta teško za organizam i nije baš uobičajeno da se preživi bez oštećenja mozga – objašnjava dr Stanojlović.

Ceo tim lekara i medicinskog osoblja je dao sve od sebe da pacijentu spasu život.

– Situacija je bila izuzetno dramatična, pacijent je izgubio život pred našim očima. Bio je bez ikakvih vitalnih znakova. Mi smo pokušali i uspeli reanimaciju. Ovo nije nikakva vest za nas pošto mi taj posao radimo niz godina i svakodnevno se suočavamo sa problemima i najteže prirode. Pacijent je sada dobro, prošao je kroz ceo medicinski tretman na našoj klinici, svestan je priča, razgovara, medicinski je sasvim stabilan, tako da se očekuje uskoro i otpust. Svi smo zadovoljni što se sve tako dobro završilo – dodaje dr Milena Radosavljević koja je učestvovala u reanimaciji.

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA

Veliki doprinos dao je i radnik obezbeđenja Bojan, koji je alarmirao anesteziologe, pozvao tim za reanimaciju Hitnu pomoći, donosio potrebnu aparaturu i učestvovao u reanimiranju.

Opasne maligne aritmije – srce samo treperi i ne pumpa krv

Dr Stankojlović kaže da su na istom mestu prošle godine, spasili život jednoj Nišlijki.

– Isti scenario se desio na istom mestu. Jedna žena u biohemijskoj laboratoriji je bez ikakvih bolova doživela kliničku smrt. Bila je sa mnom i tada sestra Tamara Belir, koja je i sada učestvovala, dotrčali smo do nje i uradili reanimaciju. Svetski podaci kažu da su u svega 10 odsto slučajeva uspešne ovakve reanimacije. Za mlađe osobe i u koronarnoj jedinici, ako je pacijent pod aparatima, procenat je nešto veći i ide na 20 odsto. Sve zavisi od toga koliko je to srce bolesno. Za ovog pacijenta je bitno što sam ga ja reanimirala, jer znam njegovo srce. Koronorografija mu je odlična i nije bio teško srčano bolestan. Ali, ove maligne aritmije i najzravijim ljudima se dešavaju na ulici. Srce prestane da radi normalno, nema izbacivanja krvi u organizam jer srce samo titra i ne pumpa. To je stanje koje mali procenat preživi – dodaje doktorka.

penzioneri.me/blic.rs