Dok gaji koze čuva i zdravlje

JOŠ u ranom detinjstvu, Neđo Tošić (74) je kao jedno od šestoro dece oca Ostoje i majke Desanke iz šipovskog sela Čuklić, u domaćinstvu sa ukupno 15 duša, sanjao da se jednog dana dokopa ravničarskih predela. Ali, onda je u Jajcu otvorena Učiteljska škola, roditelji se sele i on stiče diplomu učitelja koji prvi posao dobija u takođe brdskoj opštini Cazin. Posle pet godina zapaženog rada, premeštaju ga u još brdovitije selo Gornje Srđeviće.

Tokom ratnih godina bio je prvi direktor novoosnovane devetorazredne OŠ “Vuk Karadžić”, a kraj radnog veka je, ipak, dočekao u pitomom selu Povelič, gde je kupio i komad zemlje pored istoimene rečice…

– Penzionisao sam se pre 11 godina, ali moja primanja od oko 380 i primanja supruge Dušanke od 250 maraka nisu bila dovoljna. Sin Toplica se u Herceg Novom snašao kao bioenergetičar, ali je valjalo školovati i tada gimanzijalku Nedu koja je sada student treće godine Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci. Pritom, zbog narušenog zdravlja i raznih operacija, morao sam da nabavljam lekovekoji su postali preskupi, pa sam se opredelio za dopunsku zaradu od uzgoja koza – veli Neđo.

Na placu u Poveliču je najpre od drveta sklepao šupe, te pre devet godina kupio jednu kozu rase francuska alpinka, a sada ima 33 grla sa jarićima. Lane je, kaže, imao čak 52 koze, pa je bio nabavio i aparat za mužu, te započeo prodaju.

– Imam deset stalnih mušterija za mleko i sir, više njih je zainteresovano za surutku, a jareće meso “ide kao alva” – objašnjava Tošić koji za ispašu koristi teren na levoj obali Poveliča.

Ponekad, ističe, stigne da pročita i koju knjigu, mada mu najviše prijaju prebiranje po uspomenama i činjenica da ga je boravak sa životinjama u prirodi i bukvalno preporodio. Pritom, na imanju poseduje i nekoliko košnica u koje rojevi pčela dolaze sami. Jer, trenutno za njih nema vremena, ali ne isključuje mogućnost da se uskoro ozbiljnije posveti i masovnijoj proizvodnji meda…