8 navika koje doprinose starenju i skraćuju život

Ako želite da povećate šanse da živite dugo, trebalo bi da obratite pažnju i na neke manje poznate činjenice koje doprinose starenju. 

Znate sve o onim velikim i važnim stvarima: ne treba pušiti niti se izlagati podnevnom letnjem suncu, treba smanjiti unos prerađenih namirnica… Ali ako hoćete da povećate šanse da živite dugo, trebalo bi, kako se navodi na sajtu Prevention, da obratite pažnju i na neke manje poznate činjenice koje doprinose starenju. Izdvojili su osam navika koje bi trebalo izbegavati:

1. Opsesivno razmišljanje o godinama
Stalno razmišljanje o godinama starosti može imati ozbiljne posledice na proces starenja. Opterećivanje negativnim aspektima starenja, kao što je mentalno opadanje, moglo bi zapravo dovesti do toga da se osoba oseća starije. Ovo su rezultati istraživanja Purdju univerziteta. Dobra vest je da je tajna kako da se osećamo mladim pod našom kontrolom: treba samo da verujemo da smo mlađi.

2. Ishrana bez košunjavih plodova
Ukoliko niste alergični, vaša ishrana bi trebalo povremeno da sadrži koštunjave plodove. Rezultati dve dugogodišnje studije Harvardskog univerziteta pokazuju da osobe koje svakodnevno konzumiraju koštunjave plodove manje verovatno umiru od raka, srčanih i respiratornih bolesti. U istraživanju koje je sprovedeno 30 godina nakon prvog otkriveno je da je ukupna smrtnost kod njih smanjena za 20 odsto. Bez obzira da li su u pitanju orasi, bademi, kikiriki, pistaći ili neki drugi (po mogućstvu nesoljeni), šaka ili dve ovih plodova biće dovoljna.

3. Sebičnost
Evo još jednog razloga zašto je bolje davati nego primati: altruistički potezi mogu da pospeše dužinu života. Istraživanje (pdf) objavljeno u časopisu American Journal of Public Health navodi da pomaganje drugima smanjuje stres i smanjuje rizik od smrti.

4. Sedenje tokom celog dana
Ako veći deo dana provodite sedeći, treba da ustanete. U istraživanju objavljenom u časopisu BMJOpen, zaključuje se da sedenje duže od tri sata dnevno može da dovede do smanjenja očekivanog životnog veka za dve godine. Ali šta da radite ako imate kancelarijski posao? Što više možete ustajte tokom dana kako biste kratko prošetali, stojte dok telefonirate i proverite da li bi vam vaše preduzeće moglo da obezbedi stajaći sto. Pomoći će bilo šta.

5. Budni cele noći
Bilo da radite grobljansku smenu ili ste od onih koji živnu čim zađe sunce, škodite sebi. Premalo sna ili stalno spavanje nasuprot svom biološkom satu, povećava rizik od dijabetesa tipa 2, gojaznosti, srčanog i moždanog udara, sve to u različitim stepenima. Manjak sna ubrzava proces starenja mozga, zaključak je istraživanja Centra za kognitivnu neurologiju Medicinske škole Djuk univerziteta.

6. Namrgođenost
Neprekidno loše raspoloženje nije samo neprijatno, ono može i da ugrozi zdravlje. Žene koje su u srednjim godinama ljubomorne, anksiozne, nadurene ili uznemirene, mogle bi da obole od Alchajmerove bolesti u kasnijoj dobi, rezultati su istraživanja dugog 40 godina koje je objavila Američka akademija za neurologiju. Na sreću, rizik se jednostavno smanjuje promenom životnog stava (Pitanje je samo koliko je jednostavno promeniti životni stav – napomena Penzin)

7. Spori hod
Šetnja u bilo kom ritmu je odlična vežba, ali istraživanje 39.000 šetača koje je sprovodila Nacionalna laboratorija Lorens Berkli dovelo je do zaključka da je tokom jedne decenije stopa smrtnosti bila najviša među najsporijim šetačima, čak i kada su trošili istu količinu energije kao neko ko žustro hoda kraće vreme. Trebalo bi da se potrudite da hodate 14 minuta po kilometru ili brže kako biste smanjili svoj rizik od smrti. Koristite pedometar na sledećoj šetnji kako biste ubrzali korak.

8. Život sa seksualnom frustracijom
Istraživanje objavljeno u časopisu Biological Psychology zaključuje da ljudi koji su nedavno imali seksualne odnose imaju niži krvni pritisak od onih koji nisu. A u istraživanju Univerziteta zdravstvenog sistema Mičigena navodi se da bi seks mogao biti jedna od tajni mladosti, dobrobiti i dužeg života. U istraživanju, muške voćne mušice koje su bile izložene feromonima ženskih mušica, ali bez mogućnosti parenja, bile su pod većim stresom i živele su kraće. Naravno, ovo istraživanje je sprovedeno na mušicama, pa se ne može direktno povezati sa ljudima, ali mišljenja smo da bi u svakom slučaju vredelo poverovati u ovu tezu.

penzioneri.me/penzin.rs