Kako do sigurne penzije

“Problem je što su to dugoročne reforme, potrebno je 30 do 40 godina da biste jednu reformu sproveli – a znamo da u Evropi to nije lako – kako bi jedna generacija koja je ušla u penzioni sistem i izašla iz tog penzionog sistema na taj reformisani način”, kaže prof. Goran Radosavljević sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Država više od deceniju i po iz budžeta izdvaja za penzije, a prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u narednom periodu biće još više starijih od 65 godina.

“Cela bebi-bum generacija, rođeni od 1946. do 1951, ulazi 2021. godine u tu kategoriju starijih od 65 godina. Radnika je sve manje, pre svega zbog emigracija”, navodi Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Problem sa penzionim sistemima imaju i druge zemlje. Kao jedno od rešenja vide podizanje starosne granice za odlazak u penziju. Neke su pokušale reforme, ali bezuspešno.

“Moraćemo da osmislimo neki sistem. Da li će to biti kao u Skandinaviji univerzalna penzija iz budžeta, privatna ili kombinacija i jedne i druge… Hrvatska je neuspešno to pokušala”, rekao je prof. Radosavljević.

U Hrvatskoj su oni koji su izabrali kombinovanu isplatu penzija iz državnog i privatnog fonda na kraju imali manje penzije.

“Agresivno su krenuli u reforme penzionog sistema, pa je zato došlo do kolapsa. Suština je da se građani tokom svog radnog veka osveste i da znaju da, ako sami za sebe ne odvajaju sa strane, biće osuđeni na penziju za koju ne znamo kolika će biti”, kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica.

Reforma sistema je izazov za mnoge države. Čak i one razvijenije. I tamo je penzija sve dalja i manja.