Povećan krvni pritisak starijih osoba

Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija je najčešća nezarazna bolest modernog društva. Prema procjenama čak trećina radno sposobnog stanovništva ima povišeni krvni pritisak koji treba liječiti.

Povišeni krvni pritisak je vodeći faktor rizika za nastanak hroničnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Oko 50% svih slučajeva infarkta miokarda i oko 60% svih cerebrovaskularnih insulta posljedica su visokog krvnog pritiska.

Krvni pritisak je pritisak krvi na arterije i mjeri se u milimetrima živinog stuba. Optimalni krvni pritisak je 120/80mmHg, normalan je do 130/85mmHg, visoko normalan do 130-139/85-89mmHg.

KOJE VRIJEDNOSTI UKAZUJU NA POVIŠENI KRVNI PRITISAK

Hipertenzija je stalno povišeni krvni pritisak sa vrijednostima od 140/90mmHg i većim, bez obzira da je povišen samo sistolni, dijastolni ili oba. Kod starijih osoba  s godinama raste gornji pritisak više nego donji, tako da oni najčešće imaju izolovanu sistolnu hipertenziju, dok je kod mlađih osoba uglavnom povišen donji pritisak. Poželjne vrijednosti kod osoba u osmoj deceniji života su 140-150 za sistolni pritisak što omogućava dovoljan protok kroz arterije vrata i glave. Često se u slučajevima kada je ovaj pritisak niži, javljaju vrtoglavice i nesvestice.

PREPOZNAJTE SIMPTOME

Hipertenzija je tihi ubica. Ljudi ne kontrolišu redovno visinu krvnog pritiska a s druge strane i simptomi kod najvećeg broja izostaju pa se dešava da se bolest otkrije dugo nakon njenog nastanka. Ukoliko se simptomi u ranoj fazi bolesti jave, nespecifični su. Najčešće su to: glavobolja, zamućen vid, vrtoglavica. Kod nekih ljudi javlja se glavobolja u potiljačnom delu kao i često krvarenje iz nosa.

Napredovanjem bolesti dolazi do oštećenja krvnih sudova vitalnih organa: srca, mozga, bubrega i oka. Povišeni krvni pritisak, hipertenzija predstavlja vodeći faktor rizika za nastanak infarkta miokarda, angine pektoris i razvoj srčane slabosti praćene gušenjem, zamaranjem, malaksalošću, slabim podnošenjem napora, otokom nogu. Nekada se javljaju poremećaji srčanog ritma što osoba osjeća kao lupanje, preskakanje, ubrzan ili nepravilan rad srca.

POVIŠENI KRVNI PRITISAK OŠTEĆUJE SVE KRVNE SUDOVE

Kao posljedice hipertenzije nastaju promjenei na krvnim sudovima mozga usljed čega se javljaju: glavobolja (naročito potiljačna),vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, nesvestica,zujanje u ušima, mučnina, kratkotrajni gubitak osjetljivosti, trnjenje jedne polovine lica ili tela, oslabljen ili onemogućen govor, krize svesti. Najozbiljnija posledica je moždani udar. Oko 60% svih cerebrovaskularnih insulta posledica su visokog krvnog pritiska.

Povišeni krvni pritisak, hipertenzija izaizva oštećenja krvnih sudova bubrega što može dovesti do poremećaja u funkciji ovog organa. U urinu se pojavljuju belenčevine a azotne materije, kreatinin i urea u krvi rastu . Dugotrajna loše lečena ili uopšte ne lečena hipertenzija mogu dovesti do otkazivanja bubrega.

Oštećenje vida koje može da progedira do gubitka vida, nastaje uslijedpromjena na krvnim sudovima oka i jedna je od komplikacija hipertenzije.

Visok krvni pritisakmože da izazove proširenje krvnih sudova koje se medicinskom terminologijom naziva aneurizma. Ako se aneurizma pojavi u velikim krvnim sudovima mozga ili aorti svojim prskanjem može da izazove naglu smrt.

POVIŠENI KRVNI PRITISAK-DIJAGNOZA

Postavljanje dijagnoze podrazumijeva da su najmanje dva puta izmerene povišene vrednosti krvnog pritiska u razmaku od dve nedelje. Pojedinačno izmeren krvni pritisak ne predstavlja dijagnozu bolesti. U zavisnosti od aparata, uslovamjerenja doba dana vrednosti izmerenog krvnog pritiska se mogu razlikovati. Vrednosti koje se dobijaju u kućnim uslovima obično su značajno niže od onih dobijenih za vreme pregleda u ordinaciji. Najrealniji prikaz kretanja krvnog pritiska je 24h ambulantno merenje. Ono se preporučuje kod bolesnika sa:novostalom hipertenzijom, porastom pritiska u ordinaciji tzv “hipertenzija belih mantila”, sa graničnim vrednostima pritiska, sa sumnjom na noćnu hipertenziju (maskirna hipertenzija) kada su vrednosti normalne danju ali povišene noću (sreće se kod mladih, gojaznih, pušača), zatim kod osilacija sa skokovima ili padovima pritiska, kod osoba koje imaju pritisak na radnom mestu a van toga normalne vrijednosti (radno zavisna hipertenzija), radi procjene efekta terapije i rizika od neželjenih kardiovaskularnih događaja.

Na ovaj način imamo uvid u vrednosti pritiska u normalnim životnim i  radnim okolnostima te možemo odrediti  vrstu, količinu i vreme uzimanja leka. Postoje normalne oscilacije pritiska, tokom noći je niži, a u ranim jutranjim satima  je nesto veći. Takođe je normalno povećanje pri fizičkom naporu, hodu, trčanju, strahu, stresu, posle slanih obroka.

Za postavljanje dijagnoze pored merenja krvnog pritiska potreban je i internistički pregled koji obuhvata:  razgovor s pacijentom koji navodi vrstu tegoba i njihovo trajanje, slušaju se srce i pluća, pipaju trbušni organi i  periferne arterije, radi se  EKG iz kojeg vidimo da li postoji hipertrofija leve komore, znači ishemije srčanog mišića ili poremećaji  ritma.

Neophodnoje uraditi sledeće dijagnostičke procedure koje ukazuju da li su i koliko u trenutku pregleda vitalni organi oštećeni:

• laboratorijske analize krvi i urina: krvna slika,holesterol,trigleciridi, Na, K, Cl, glikemija, urea, kreatinin,enzimi jetre,bilirubin
• ultrazvuk srca koji pokazuje promene na srcu u vidu zadebljanja zidova leve komore, poremećaja pokretljivosti, uvećanje dimenzija srčanih šupljina, promene na zaliscima i  aorti
• očni pregled, gledaju se promene  na krvnim sudovima oka
• ultrazvuk stomaka koji pokazuje da li ima promena na bubrezima i nadbubregu, trbušnoj aorti, ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i nogu kada se mere masne naslage na zidovima i stepen njihovog suženja.

LIJEČENJE HIPERTENZIJE

Kod osoba sa hipertenzijom moždani udar se javlja sedam puta češće, koronarna bolest tri puta, dok je stepen smrtnosti dva puta veći u odnosu na osobe sa normalnim krvnim pritiskom.

Osnovni cilj terapije je održavanje krvnog pritiska na vrednostima 140/90mmHg i nižim, a kod visokorizičnih bolesnika (dijabetičari, osobe sa koronarnom, cerebrovaskularonom bolešću i oštećenjem bubrega),na vrednostima 130/80mmHg i nižim. Lečenjem hipertenzije učestalost kongestivne srčane insuficijencije smanjuje se za 55%, moždanog udara 33% a koronarne bolesti za 27%.

Zabluda je da se blaga hipertenzija (140-159/90-99mmHg) ne treba lečiti. Blaga hipertenzija se može korigovati promenama u načinu života:prestankom pušenja, smanjenjem tjelesne težine,pravilnom ishranom,redovnim fizičkim aktivnostima. Ukoliko ovaj režim ne da rezultate u roku od 3-6 meseci, uključuju se ljekovi. Bez obzira na visinu krvnog pritiska nefarmakološke mere su uvek sastavni deo terapije.

Kada je primjenaljekova za povišeni krvni pritisak u pitanju, njih može prepisati isključivo lekar. Upotreba ljekova po preporuci komšija, prijatelja itd bez obzira na njihovu dobru namjeru može biti opasna.

Univerzalna terapija ne postoji. Ona se određuje za svakog pojedinačno i zavisi da li osoba uz povišen krvni pritisak ima povišene masnoće  u krvi, da li je dijabetičar, trudnica, koje je životne dobi, da li ima anginu pektoris, raniji infarkt srca ili moždani udar, poremećaje srčanog ritma, srčanu slabost, hronični bronhitis ili astmu, bubrežnu slabost, bolest perifernih arterija.

Kod većine bolesnika, terapija se započinje malim dozama lekova a ciljna vrednost pritiska postiže se postepeno tokom nekoliko nedelja.

Danas imamo na rapolaganju veliki broj lekova, neki su kombinacija dva leka u jednoj tableti  i daju se jednom dnevno tako da je pojednostavljen režim uzimanja terapije. Hipertenzija zahteva doživotnu kontrolu.

Mora se naglasiti da ne postoje lekovi kojima se povišeni krvni pritisak može izlečiti. Terapija ima za cilj da se vrednosti krvnog pritiska drže u granicama normale, samim tim sprečavaju se i komplikacije hipertenzije koje mogu biti fatalne. Nepovoljan ishod bolesti može se sprečiti redovnim uzimanjem terapije, kontrolama kod ordinirajućeg lekara i promenom načina života.

penzioneri.me/pharmamedica