Zajednička osobina dugovječnih Ako želite da doživite 100 godina morate žrtvovati više od masne hrane i slatkiša i to SVAKO MOŽE

Studija, objavljena u Međunarodnoj psihogerijatriji, bavila se mentalnim i fizičkim zdravljem 29 seljana starosti od 90 do 101 godinu iz italijanskog regiona Ćilento, poznatog upravo po vremešnim stanovnicima.

Učesnici su popunili standardne upitnike i uradili intervjue na temu migracija, traumatičnih događaja i stavova i uverenja. Mlađi članovi porodica su takođe podelili svoje impresije o ličnim osobinama vremešnih rođaka.

Mladi su ih opisali kao dominantne, tvrdoglave, kontrolišuće. Ali, stogodišnjaci su takođe pokazali i da su prilagodljivi na promene i fleksibilni.

– Zahvaljujući mojim sinovima, oporavljam se nakon smrti žene i sada se osećam mnogo bolje. Borio sam se čitav život i uvek sam spreman za promjene. Mislim da promjene donose život i daju šansu da izrastete – rekao je jedan vremešni seljanin koji je nedavno izgubio ženu.

Istraživanje pokazuje kako su devedesetogodišnjaci ili stogodišnjaci naučili da balansiraju ove naizgled kontradiktorne osobine.

– Ovi ljudi su prošli kroz depresiju, migracije, izgubili su voljene osobe. Kako bi napredovali, moraju biti sposobni da prihvataju i da se oporave od onoga što ne mogu da promene, ali i da se bore za ono što mogu promeniti – kaže dr Dilip Heste, dekan Centra za zdravu starost pri Škole medicine Univerziteta Kalifornija.

Stogodišnjaci takođe dele osobine kao što su pozitivnost, jaka radna etika i bliske veze s porodicom, religijom i zemljom. Većina njih je i dalje aktivna, redovno rade u kući ili u polju. To im daje smisao u životu, čak i u starom dobu, istakli su autori studije.

Istraživači su takođe uporedili zdravlje starih sa 59 mlađih članova njihovih porodica, starosti od 51 do 75 godina. Nije iznenađenje da su stogodišnjaci imali narušeno fizičko zdravlje u odnosu na mlađe. Ali su zato imali bolje mentalno stanje, jače samopouzdanje i snagu za donošenje odluka.

Heste kaže da je to paradoks starenja – čak i kad se fizičko zdravlje narušilo, mentalno je ostalo na visokom nivou, bar kod učesnika studije. Istraživanje je isključilo dementne i ljude sa drugim starosnim i kognitivnim stanjima, napominju autori.

– Stvari kao što su sreća i zadovoljstvo životom su na visokom nivou, a depresija i stres na niskom. To je suprotno od onog što očekujemo od starosti i pokazuje da “treće doba” nije sumorno kako deluje – ističe Heste.

Ima niz istraživanja o dugovkečnim ljudima, a mnogi su iz takozvanih Plavih zona – Italije, Grčke, Japan, Kostarike i Kalifornije – u kojima se živi duže nego obično. Ali te studije su se uglavnom fokusirale na genetiku, ishranu i fizičko zdravlje, ali ne i na mentalno stanje ili lične osobine.

– Ne mislim da treba da izvršim radikalnu promjenu ličnosti da naguram stotu, ali postoje određene važne osobine – poput fleksibilnosti, društvene podrške, angažovanja i samopouzdanja – koje su veoma važne – istakao je Heste.

Istraživači sada planiraju da uporede određene biološke veze između fizičkog i psihološkog zdravlja učesnika.

-Nema jednog jedinstvenog faktora koji doprinosi dugovečnosti i mi želimo da znamo kako različiti aspekti životnog stila – ličnost, ishrana i aktivnosti – utiču jedan na drugi i generalno na zdravlje – rekao je Heste.