Oboljenja kojima doprinosi šećer (1)

Svetska zdravstvena organizacija je do sada preporučivala da dnevni unos šećera ne prelazi 10 odsto, a sada se razmatra da se ovaj broj spusti na 5 odsto.

Za zdravu odraslu osobu, to u prosjeku znači 25 gr ili oko šest kafenih kašičica dnevno.
Ovo podrazumijeva sve vrste šećera, dakle, teško da možete da pokusate ovih šest kašičica, a da ne prekoračite preporučeni dnevni unos jer ćete šećer unositi čak i kroz hranu koju ne doživljavate kao slatku.

Amerikanci najviše apeluju na smanjivanje konzumacije slatkih pića jer, prema procenama, ona najviše doprinose prekomernom unosu šećera kod njihove populacije. Jedna konzerva Coca-Cole ima 39gr šećera, npr.

Nije nam poznato na koji način prosječan stanovnik naše zemlje unosi šećer, tj. putem kojih namirnica, ali imamo isti problem kao Amerikanci, tu se ne treba zavaravati: nerazumijevanje gde se sve šećer krije.

Navešćemo neke loše uticaje šećera na zdravlje što bi, one koji ne znaju toliko o “skrivenim” šećerima i ne žele da se odreknu onih “vidljivih”, trebalo da podstakne da razmisle o promjeni ishrane.

• Karijes – Do propadanja zuba dolazi kada se bakterije koje oblažu zube hrane jednostavnim šećerima stvarajući kiselinu koja uništava gleđ.
• Neutaživa glad – Leptin je hormon koji obaveštava organizam da je sit. Povećan unos šećera dovodi do leptinske rezistencije. Jednostavno, nema više alarma koji upozorava da ćemo se prejesti.
• Gojaznost – Slatka hrana je puna kalorija.
• Insulinska rezistencija – Veliki unos šećera povećava tražnju organizma za insulinom, a kada su njegovi nivoi stalno visoki, smanjuje se osetljivost organizma na ovaj hormon.
• Dijabetes – Previše šećera povezano je sa visokim rizikom od dobijanja dijabetesa.
• Insuficijencija jetre – Nealkoholičarska masna jetra razvija se često usled visokih doza šećera.

penzioneri.me/penzin.rs