Baka Joka Kutlača se udavala 17 puta, a sad je stavila tačku na bračni život: Ne ludiram se više, dosta je bilo, a bila sam veliki bekrija

U skromnoj kući u Mašićima kod Gradiške, u Bosni i Hercegovini, živi Joka Kutlača (72), starica avanturističkog duha, koju svi poznaju po bračnim dogodovštinama. Baka Joka se prvi put udala u 23. godini u Gornje Karajzovce u Lijevče polju, vjerujući da će to biti doživotna zajednica okrunjena srećom, ljubavlju i razumijevanjem, piše Srpskainfo.

Međutim, njen tadašnji izabranik samo je prvi ili jedan u redu njenih ukupno 17 životnih saputnika. Svima Joka pominje imena i navodi mnoge detalje ali, kaže, ne bi željela da to sve završi u novinama.

– Udovica sam od rata, od kada sam se razišla sa poslednjim i ne želim više da se udajem. Dosta je bilo. Za mene su to samo priče koje ponavljam često u društvu. Svi me tjeraju da objašnjavam kako sam se udavala i razudavala, ko je kakav bio, odakle… Istinu govorim, ali posle svi kažu – nemoj Joko lagati, nije to sve baš tako bilo – priča Joka Kutlača i nastavlja:

– Otišla sam u zaprezi, prvi put, konji su bili okićeni, pjevalo se i veselilo. Bila je zima, ali nas je ljubav grijala. Moj prvi muž, pokoj mu duši, volio me, mazio i pazio sve dok njegovi nisu počeli govorkati da sam ružna i da je on mogao oženiti ljepšu i bogatiju curu. Odmah sam ga napustila i vratila se, neću da me ponižavaju – pripovijeda Joka.

O svakom bivšem suprugu bi, napominje, samo da je malo upućenija u pisanije, mogla sročiti roman ili kakvu drugu knjigu.

– Drugi suprug prezivao se Ždral. On je isto iz Lijevča jer su tada, šezdeset i neke, momci iz ravnice begenisali cure u brdu. Nisu htjeli u komšiluk. Ni mi, brdske cure nismo htjele da tražimo momke u svom selu. Htjele smo u bogatije Lijevče, tamo gde je bliže put, gdje prolaze autobusi, a manje ide pješke – pravi Joka uvod u podsjećanja na svoje bračne avanture.

DOLETEO KAO PTICA KOD MENE

Kaže da je Ždrala dovela sebi u kuću, da je “doletio kod nje, kao ptica, kako mu prezime kaže”.

– Nije on bio siromašan, ali je prihvatio da se ovde kućimo jer nisam imala braće, a moji roditelji su htjeli da se ognjište ne ugasi. I on je bio lijep, govorio mi – Joko moja Jokice, srećo moja srećice, ljubavi – i tako redom. Ali, jednom banu milicija iz Topole, traže moga Ždrala, pitaju gdje je, kako da dođu do njega. Pitam, šta se desilo, a oni mi rekoše da on odavno krade bicikle i da mora u zatvor. Tako sam se i sa njim razišla, on u zatvor, šta će mi takav? Krenula sam u potragu za novim dečkom – seća se Joka svog neuspješnog braka.

Kasnije je sve postajalo rutina, bez mnogo stresa i nervoze prilikom razlaza.

BRAKOVI SKLOPLJENI NA RIJEČ I ZAVET

– Ne, ne mogu da kažem da svih 17 muškaraca nije vredjelo, a da sam samo ja dobra. Bilo je među njima najviše pijanaca, ali i ja sam pila, igrala na stolu, tukla se sa njima. Bila sam svojevremeno veliki bekrija. Ko je spreman da mene takvu trpi i podnosi. Niko – opisuje Joka svoja bračna iskustva.

Svaka udaja ili razlaz, nekada zavedeni u matične knjige, a više puta sklopljeni na riječ i zavet, duga su priča, kako reče, dan do podne. Maštala je da ima srećnu porodicu, djecu, da živi u rodnom selu, okružena rodbinom i komšijama, ali je životna sudbina drugačije odredila.

– Ništa nije prošlo kao što sam maštala u djevojačkim danima. Sama sam, bez djece, u pustom selu, bez naroda. Samo auto-putem tutnje vozila i svi negdje idu, a ovdje se niko ne zaustavlja. Kafane su zatvorene, nema ko da pije i lumpuje, škola je bez djece, ispred zadruge se niko ne zadržava, ne pije na klupi nego kupi šta mu treba, pa za poslom.

– To je moj život, poslije svega. Ni ja nisam kao što sam prije bila, ne pijem, ne ludiram se, nemam više ni s kim, a nije mi do toga. Ne planiram ni da se udajem, dosta je bilo – odlučna je Joka, koja povremeno sretne nekoga od svojih bivših, ali su to škrte priče, uzdržane reči, bez emocija, tek toliko da pokažu kako se nisu zaboravili i da su se njihovi životni putevi jednom ukrstili, a poslije zauvek razišli.

penzioneri.me/srpska.info