Bolesti tokom različitih decenija naših života – Šta možemo očekivati dok starimo

Kako starimo, mnoge bolesti se razvijaju i verovatnoća da ćemo ih dobiti sve više raste. U ovom tekstu navodimo neke od najčešćih zdravstvenih stanja, kao i šta je ono što možemo učiniti kako bismo smanjili rizik od njih u narednoj deceniji svog života.

U 40-im godinama života
Održavanje zdrave težine može smanjiti rizik od dobijanja artritisa, bolesti srca i drugih uobičajenih i srodnih zdravstvenih stanja, uključujući bol u leđima, dijabetes tipa 2, moždani udar, kao i mnoge vrste raka. Podaci, međutim, pokazuju da je na primer jedna trećina Australijanaca u 40-im godinama života gojazna i da jedna petina već ima artritis.

Napomena Penzina: Ovaj tekst je prevod članka naučnika iz Australije, te su statistički podaci upravo iz ove zemlje. Iako se statistički podaci za Srbiju sigurno razlikuju, te razlike teško da su značajne (makar ne u pozitivnom smislu) te smo smatrali da je dobro da primere, iako se radi o zemlji veoma udaljenoj od nas, ostavimo.

Od 45. godine života, preporučuje se proveravanje zdravstvenog stanja srca kako bi se procenio faktor rizika i pokrenuo plan za poboljšanje njegovog rada. Plan može podrazumevati promenu načina ishrane, smanjenje unosa alkohola, povećanje fizičke aktivnosti i poboljšanje opšteg stanja organizma.

Provere rizika za dobijanje dijabetesa tipa 2 takođe se preporučuju na svake tri godine nakon 40. godine. Ako već nemate simptome artritisa ili su oni blagi, u ovoj deceniji imate šansu da smanjite rizik od razvoja ove bolesti. Usredsredite se na faktore na koje možete da utičete, kao što je gubitak viška kilograma, ali i na povećanje mišićne mase. Ovo takođe može pomoći u sprečavanju ili odlaganju sarkopenije – smanjenja tkiva skeletnih mišića, kao i bola u leđima.

Većina ljudi će početi da doživljava smanjenje oštrine vida upravo u 40-im godinama života, sa poteškoćama kada je vid na blizinu u pitanju, kao i problemima sa prilagođavanjem svetlosti i odsjaju. Osnovni pregled očiju preporučuje se u 40. godini.

U 50-im godinama života
Tokom 50-ih godina života bolesti oka postaju sve češće. Među Australijancima starim 55 i više godina, starosna degeneracija makule, katarakta, bolesti oka povezane sa dijabetesom i glaukom doprinose više od 80 odsto gubitku vida. Serije zdravstvenih pregleda se preporučuju nakon što ljudi napune 50. Ove preventivne mere mogu pomoći da se rano otkriju ozbiljna oboljenja i da se napravi najbolji izbor načina lečenja kao i da prognoza bolesti bude što povoljnija. Sveobuhvatni pregledi očiju preporučuju se na godinu-dve razmaka kako bi bili sigurni da će znaci upozorenja biti otkriveni i da vid može biti sačuvan.

Nacionalni programi za skrining raka dostupni su svake dve godine za Australijance dobi od 50. do 74. godine za rak debelog creva i rak dojke.

Australijancima ovih godina se šalje test za otkrivanje raka creva koji oni mogu da urade kod kuće. Ako je test pozitivan, osoba se onda obično šalje na kolonoskopiju, proceduru pri kojoj se koriste kamera i svetlost kako bi se tražile abnormalnosti creva. Tokom 2016. godine, osam odsto ljudi koji su uradili test imalo je pozitivan rezultat. Od onih koji su se podvrgli kolonoskopiji, jedna od 26 osoba dijagnostikovan je potvrđeni ili mogući kancer debelog creva, a jedoj od devet osoba adenom creva. Ovo su potencijalni prekursori (prethodnici) raka debelog creva koji mogu biti uklonjeni kako bi se smanjio rizik u budućnosti.

Da bi se proverilo da li postoji rak dojke, žene u Australiji se podstiču da učestvuju u nacionalnom programu snimanja mamografom. Više od polovine (59 odsto) svih karcinoma dojke otkriveno putem programa je malo (manje od ili jednako 15mm) i lakše ih je lečiti (i mnogo su bolje stope preživljavanja) nego u slučaju više uznapredovalih kancera.

U 60-im godinama života
Koronarna ili ishemijska bolest srca, hronična opstruktivna bolest pluća (bolest pluća koja otežava disanje), kao i rak pluća čine najveće opasnosti od bolesti za ljude u 60-im godinama života.

Ako ste pušač, ostavljanje cigareta je najbolji način za poboljšanje zdravlja pluća i srca. Šanse za uspeh mogu u velikoj meri biti povećane ukoliko koristite metode za prekid koje su dokazane kao uspešne uz konsultacije sa stručnjakom ili nekom službom za podršku.

Nakupljanje naslaga masnoće, holesterola i drugih materija (arteroskleroza) na zidovima arterija može početi u mlađem životnom dobu. Međutim, stvrdnjavanje ovih naslaga (plakova) i sužavanje arterija, što uveliko povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara, najverovatnije će se desiti nakon 65. godine života.

Fizičke aktivnosti štite od arteroskelroze i istraživanja neprestano pokazuju da je bilo koja vrsta fizičke aktivnosti bolja od nekretanja kada je u pitanju zdravlje srca. Ako trenutno niste fizički aktivni, postepeno sebe trenirajte dok ne postignete preporučenih 30 minuta vežbanja umerenim intenzitetom, ako je moguće, svakog dana. Ostali faktori rizika za moždani udar na koje se potencijalno može uticati jesu i visok krvni pritisak, ishrana sa visokim sadržajem masti, konzumiranje alkohola i pušenje.

Šezdesete godine su decenije ljudskog života kada su uobičajene operacije, uključujući operacije zglobova i operaciju katarakte.

Operacije zglobova su obično veoma uspešne, ali nisu odgovarajuće rešenje za svakoga i nisu bez rizika. Nakon operacije zglobova, pomoći će vam fizioterapija, vežbanje i održavanje zdrave telesne težine.

Katarakta se tretira tako što se hirurški odstrani zamućeno sočivo. Operacija katarakte prestavlja širom sveta najčešću vrstu elektivne operacije (elektivna operacija je hirurška operacija zakazana unapred budući da ne iziskuje hitnu intervenciju), sa veoma niskim stopama rizika od komplikacija i ona omogućava trenutnu obnovu izgubljenog vida.

U 70-im godinama života
Mnoga od prethodno pomenutih oboljenja su i dalje uobičajena tokom ove decenije ljudskog života. Ovo doba predstavlja dobar trenutak da se razmotri rizik od padova. Četiri od desetoro 70-godišnjaka doživeće pad a to može dovesti do niza posledica od fraktura, preko hospitalizacije, povreda do invalidnosti.

Osteoporoza je jedan od uzroka padova. Najčešće se javlja kod žena u menopauzi, ali treba znati i da skoro četvrtinu osoba sa osteoporozom čine muškarci. Osteoporoza se često naziva tihom bolešću jer simptomi zapravo ne postoje sve dok se ne pojavi fraktura. Vežba i pravilna ishrana, koja obuhvata unos dovoljno kalcijuma i vitamina D, važne su za zdravlje kostiju.

Stariji ljudi su takođe podložni mentalnim zdravstvenim problemima usled kombinacije smanjene kognitivne funkcije, ograničenja koja nameće njihovo fizičko zdravlje, te društvene izolacije, smanjene nezavisnosti, krhkosti, smanjene pokretljivosti, invalidnosti i životnih uslova.

U 80-im godinama života i kasnije
Kada su u pitanju 80-godišnji Australijanci, demencija je druga među najčešćim bolestima, nakon koronarne bolesti – a najčešća je vrsta oboljenja kod ljudi koji imaju 95 i više godina.

Mnogi ljudi misle da je demencija sastavni deo porcesa starenja, međutim oko trećine slučajeva demencije može se sprečiti smanjivanjem faktora rizika kao što su visok krvni pritisak i gojaznost kod ljudi srednjih godina. Rana dijagnoza je važna za efikasno planiranje i pokretanje odgovarajućih opcija lečenja koje pomažu ljudima sa demencijom da dobro žive. Međutim, demencija je i dalje oboljenje koje se ne dijagnostikuje u mnogim slučajevima (na vreme ili čak uopšte).

Oko 70 odsto Australijanaca starih 85 ili više godina imaju pet ili i više hroničnih oboljenja i uzimaju više vrsta lekova kako bi te bolesti držali pd kontrolom. Efikasno korišćenje lekova je od presudne važnosti za osobe koje pate od više bolesti budući da lekovi kojima se tretira jedno stanje mogu da pogoršaju simptome drugog postojećeg zdravstvenog stanja.

Grupa naučnika iz Južne Australije
Izvor: The Conversation