Da li je naš penzioner bogatiji od švajcarskog ili su se naši kriterijumi srozali?

Nije problem u statistici nego u referentnim tačkama. Ako se tvrdi da stanovnik Srbije može pristojno da živi od 15.601 dinar mesečno, šta je tu kriva statistika?

Manje srpskih nego švajcarskih penzionera je u riziku od siromaštva, pokazao je nedavno objavljeni izveštaj statističkog zavoda Evropske zajednice Eurostat. On je zasnovan na SILC (Survey on Income and Living Conditions) anketi o prihodima i uslovima života za 2017. godinu.

Prema podacima Eurostata, u Srbiji je 17,5 odsto penzionera bilo u riziku od siromaštva, kao što je slučaj i sa, na primer Nemačkom. Taj procenat u Velikoj Britaniji iznosi 19,1 odsto.

Za Švajcarsku ne postoje podaci za 2017. godinu, ali u 2016. godini procenat penzionera koji su u ovoj zemlji u riziku od siromaštva iznosio je 26 odsto. Te 2016. godine, rizik od siromaštva u slučaju srpskog penzionera iznosio je 16,6 odsto. To je za skoro čitavih deset procentnih poena manji je kod nas nego u Švajcarskoj. (Napomena Penzina: Za kompletnije podatke, konsultujte Eurostat)

Ovo deluje potpuno neverovatno, s obzirom da su penzije u Srbiji među najmanjima u Evropi. Ipak, odgovor se nalazi u metodologiji.

Kako se izračunava rizik od siromaštva?

Kao granica rizika od siromaštva uzimaju se primanja na nivou od 60 odsto medijanskih primanja u zemlji. Medijansko primanje ne predstavlja prosečno primanje, već srednje primanje. To znači da od svih osoba koje imaju primanja (plate i penzije) tačno polovina prima manje od te medijanske sume, a tačno polovina više.

Kod izračunavanja prosečnog primanja, ukupna primanja se podele sa brojem osoba koje primaju platu ili penziju. Zbog moguće velike nejednakosti, obično se jedna trećina primanja nalazi iznad, a dve trećine ispod prosečnog primanja. To može dati iskrivljenu sliku te se sada češće koristi medijansko primanje.

Prema Republičkom zavodu za statistiku Srbije, prag za rizik od siromaštva u 2017. godini bio je na 15.600 dinara po osobi. Znači svako ko je imao prihode manje od 15.600 dinara mesečno bio bi u riziku od siromaštva. To bi, takođe, značilo da medijansko primanje u Srbiji iznosi 26.000 dinara odnosno oko 220 evra (ako se računa NBS kurs od oko 118 dinara za evro).

S druge strane, u Švajcarskoj penzioneri sa mesečnim prihodima manjim od 3.240 evra se zvanično nalaze u istom riziku od siromaštva. Tamošnja medijanska plata u 2016. (prema raspoloživim podacima) iznosila je 5.450 evra.

Tako se dolazi do naizgled neverovatne situacije da je penzioner u Srbiji sa penzijom većom od 130 evra u manjem riziku od siromaštva nego njegov švajcarski parnjak sa penzijom malo manjom od 3.200 evra.

I u samom objašnjenju istraživanja, Eurostat navodi da ovaj indikator stopa rizika od siromaštva ne meri bogatstvo ili siromaštvo. On meri nivo primanja u poređenju sa ostalim građanima određene zemlje. To takođe ne mora da odražava nizak nivo života, kao što ne mora da pokazuje ni visok.

Koliko su evropski penzioneri ugroženi od siromaštva

Najveći rizik od siromaštva u Evropskoj uniji imaju penzioneri iz Estonije od čak 46,1 odsto, a u sličnoj situaciji su i penzioneri iz ostale dve baltičke zemlje. Među penzionerima najviše izloženim riziku od siromaštva nalaze se i bugarski (32,4 odsto). Opet, da bismo stavili u perspektivu o iznosima, prag rizika od siromaštva u Estoniji bio je 523 evra, a u Srbiji oko 130 evra.

Što se tiče bivših republika SFRJ, od onih čiji podaci su izneti, najlošije stoji Hrvatska čiji penzioneri imaju 24,5 odsto rizika od siromaštva. Zatim sledi Slovenija sa 15,9 odsto. Podaci za Hrvatsku ne iznenađuju jer iako su penzije u Hrvatskoj više nego u Srbiji, njihova udruženja penzinera odavno upozoravaju da je nedopustivo da udeo penzija u prosečnim zaradama padne ispod svakog pristojnog minimuma.

Iako ne postoje podaci za 2017. godinu, Makedonija je u 2016. godini imala zavidno dobro mesto kad je u pitanju zaštićenost njihovih penzionera od siromaštva. Naime, procenat u 2016. godini za ovu zemlju iznosio je svega 7,1 odsto. A teško da bi ijedan penzioner na Balkanu poželeo da prima prosečnu makedonsku umesto prosečne slovenačke penzije.

Najmanji rizik od siromaštva u EU u 2017. imali su Francuska (sedam odsto), Slovačka (7,6 odsto) i Danska (8,4 odsto).

Rodna neravnopravnost i ovde zastupljena

Penzionerke su, u proseku, u celoj Evropi ugroženije od siromaštva u odnosu na penzionere. Od 2010. do 2017. godine, odnos se nije značajnije menjao. U Evropi su žene uživaoci penzija za oko 2-3 procentna poena u većem riziku nego njihove muške “kolege”.

Kada je Srbija u pitanju, razlika je nešto veća. U 2017. godini, penzioneri u Srbiji su imali rizik od 14,3 odsto, dok su penzionerke bile znatno ugroženije od siromaštva sa 19,9 odsto (dakle, 5,6 procentnih poena razlike).

Rizik od siromaštva opšte populacije

Penzioneri u Srbiji su grupa koja ima manji rizik od siromaštva od prosečnog. Stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2017. godini iznosila je 25,7 odsto.

Prema rečima Jelene Žarković, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, penzioneri imaju najniži rizik od siromaštva, ne zato što su penzije visoke, već zato što su siguran izvor prihoda.

Gledano prema starosnoj strukturi, riziku od siromaštva najviše su bili izloženi mlađi od 18 godina, čak 30,5 odsto. Sledeći su opet mladi, od 18 do 24 godine sa stopom od 29,7 odsto. Najnižu stopu siromaštva imali su stariji od 65 godina (21,3 odsto) zato što tu grupu najvećim delom čine penzioneri.

U zavisnosti od radnog statusa, očekivano, najizloženiji riziku od siromaštva bili su nezaposleni (50,7 odsto).

penzioneri.me/Danas, Eurostat