Penzioneri sve češće rade honorarne poslove

Nakon odlaska u penziju, građani nisu dužni da obaveste Fond PIO o radu i sticanju svojstva osiguranika. Poslodavac koji radno angažuje penzionera po bilo kom osnovu ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i da mu uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko, kao što čini za ostale zaposlene.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje nisu obaveza poslodavaca koji je angažovao penzionera jer ove doprinose za penzionere uplaćuje Fond PIO, objasnila je Snežana Marić.

Prema Zakonu o PIO, korisnik starosne i prevremene starosne penzije koji se zaposli ili obavlja samostalnu delatnost po osnovu po kojem je osiguran u Srbiji po prestanku tog zaposlenja ili samostalne delatnosti ima pravo na ponovno određivanje penzije ako je bio u osiguranju najmanje godinu dana.

Kako kaže Snežana Marić: “Fond je dužan da korisniku prava utvrdi povoljniji iznos penzije”.

Priče zaposlenih penzionera

Blic piše kako su penzioneri angažovani bukvalno svuda: kao obezbeđenje, knjigovođe, u zdravstvu, ugostiteljstvu, na komercijalnim poslovima…

Radivoj Belančić (66) penzioner iz Martonoša vodi firmu u kojoj je bio direktor.

“Suvlasnik sam firme, zapravo akcionar. Direktor sam sa, može se reći, posebnim nadležnostima i zahtevima prema zakonu. Postoje uslovi za ovo radno mesto, pošto se radi sa hartijama od vrednosti, i ja ih sve ispunjavam”, kaže.. Belančić savetuje penzionere, koji imaju tu mogućnost, da nastave da rade.

Joso Poljaković od penzije koju je stekao kao policajac ne bi mogao da izvede na put dvoje dece.

“Otišao sam 1992. u prevremenu starosnu penziju, a sve do 2017. sam bio angažovan kao novinar. Radio sam po ugovoru o autorskom delu. To volim i znam i finansijski mi je mnogo značilo”, objašnjava Poljaković.

Trenutno volontira u Udruženju penzionera.

“Svaki penzioner, koji može, treba da radi. To je dobro za psihu, da se oseti korisnim članom društva. Volontiram kao sekretar Udruženja za svoju dušu, prijaju mi obaveze”, kaže Poljaković.

Studentkinja iz Bačke Topole koja studira u Subotice kaže za Blic:

“Moj deda je obezbeđenje u kafiću, odnosno noćni čuvar. Dugo je već u penziji i znam da ima malu penziju. Žao mi je što radi umesto da uživa pod stare dane, jer je ceo život vredno radio na građevini. Pitala sam ga zašto radi pošto moji roditelji mogu da mu pomognu, ali on uporno odbija pomoć. Rekao je da koristi situaciju što je mnogo mladih napustilo Srbiju pa je čak mogao da bira gde će da radi. Na gradilišta ne može zbog zdravlja, a pošto noću ne može da zaspi, tvrdi da je našao idealan posao sa pristojnim honorarom.”