Kada alkoholičar traži smrt eutanazijom jer “života mu nema”

Jedan Holanđanin dao je dozvolu da nad njim bude izvršena eutanazija zato što više nije želeo da živi sa zavisnošću od alkohola. Smrt je dočekao sa porodicom u domu, objavio je njegov brat.

Osam godina se Mark Langedijk borio aktivno sa alkoholizmom, prošao je 21 bolničku terapiju i proceduru, ali onda se obratio svojoj porodici sa ekstremnim rešenjem uz konstataciju da “ovo nije život”.

– Smatrali smo da je eutanazija za ljude sa rakom, za ljude čija je bliska smrt neizbežna. Svakako da nismo mislili da je rešenje i za alkoholizam – priča njegov brat.

Međutim, Mark je nastavio sa svojim planom i na kraju je dobio lekarsko odobrenje iz kancelarije za podršku i konsultacije na temu eutanazije.

Nakon odobrenja, posetio je lekara koji mu je predložio datum – 14. jul 2016. godine, i Mark je prihvatio već prvi termin.

Njegov brat Marsel priča da je Mark taj poslednji dan proveo u smehu, uz alkohol, cigarete, uobičajenu hranu, sve dok lekar nije stigao u njihovu kuću.

Kada je lekarka došla, objasnla je proceduru pre nego što je rekla Marku da legne na krever i umiri se… Tada su krenule i suze.

– Plakali smo. Rekli smo jedan drugom da se volimo. Rekli smo da će sve biti u redu, da ćemo se sresti ponovo. Grlili smo se. Da nije bio tako užasan povod bilo bi lepo – seća se Marsel.

– Nakon prve dve injekcije Mark je počeo da diše duboko, svoje poslednje udisaje. Nakon treće injekcije promenila mu se boja lica i moj mali brat bio je mrtav.

Preko 5.500 ljudi u Holandiji odlučilo se na eutanaziju samo u 2015. godini. Zakon koji dozvoljava eutanaziju u toj zemlji star je već 16 godina, i učinio je Holandiju prvom zemljom gde je ova procedura dozvoljena.

U početku je zakon podrazumevao eutanaziju samo u slučajevima “nepodnošljivih patnji” ali je vremenom postao manje rigorozan i nekoliko procedura obavljeno je i zbog “zdravstvenih patnji” za koje ne postoji nada da će doći do poboljšanja, prenosi RT.

Međutim, već se ulazi i u još sporniji deo priče. Naime, ministarstva zdravlja i pravde uveli su novu izmenu zakona kojom bi se dozvolilo da i zdrave starije osobe koje osećaju da im je život zaokružen, mogu da imaju pravo na eutanaziju kako bi skončali život na dostojanstven način, pod svojom kontrolom.  Ostaje ono večno pitanje:

Da li bi se ovakvo tumačenje prava na smrt u nekom trenutku pretvorilo u otvoreni ili pritajeni porodični i društveni pritisak da se svi stariji podvrgnu eutanaziji? Zapravo, možda pitanje i nije “da li bi”, već “koliko brzo će se to desiti”?