Slovenci dugo žive, a premalo dece se rađa: Nema ko da im radi i privređuje, razvijaju plan kako da dosele stručnjake

Zbog demografske stagnacije, Slovenija sve više postaje staro društvo, budući da se očekivani životni vek produžuje, dok stopa fertiliteta od 1,62 deteta po ženi ne dostiže prosek reprodukcije u Evropskoj uniji.

– Imamo teškoće sa obnavljanjem populacije, moramo da nastavimo da tražimo rešenja – kazao je slovenački predsednik Borut Pahor na savetovanju o demografskim trendovima i starenju stanovništva, piše Al Džazira.

– Zbog niske stope fertiliteta dolazi do brzog starenja stanovništva, a jedno od rešenja bila bi imigracija – kazao je na savetovanju ekonomista Janez Malačič, stručnjak za pitanja demografskih kretanja.

On je upozorio da bi u tom slučaju trebalo voditi politiku doseljavanja kvalifikovane radne snage i stručnjaka.

Međutim, upozorio je, u modernim društvima nastaje nov reproduktivni model, a moderna društva još nisu pronašla prava rešenja kako nadomestiti premali broj novorođenih.

Prema statistici koju je prošle godine objavila Evropska komisija, troškovi sve starijeg stanovništva i dugotrajne socijalne i zdravstvene zaštite u Sloveniji će se do 2070. godine povećati sa sadašnjih 22 posto BDP-a na preko 28 odsto.

Budući da je taj trend u Sloveniji među najizraženijima u Evropi, njoj se preporučuju strukturne promene i politika “aktivnog starenja” stanovništva, uz celoživotno učenje starijih zaposlenih i kasniji odlazak u penziju, što društvo teško prihvata.

Prema poslednjim statističkim podacima, deo stanovništva od 20 do 64 godine koji je 2016. iznosio 62,2 odsto, već 2030. pašće na 55,6 odsto, dok će udeo starijih od 65 godina porasti sa 18,4 na 24,8 odsto.