Sedenje i dijabetes kod starijih osoba

Sedenje itekako može ugroziti ljudsko zdravlje. Ono je povezano sa dijabetesom i gojaznošću.

Odrasli sede više nego ikada, i veoma mali broj njih obraća pažnju na to kako sede tokom dana.

Treba obratiti pažnju na sve razloge zašto sedimo. Najčešći razlozi su obedovanje, vožnja, pričanje na telefonu, korišćenje kompjutera, gledanje televiziej ili čitanje. Koliko tek onda vremena provedemo sedeći tokom celog života?

Činjenica je da sve više i više provodimo vreme sedeći. I sa inovacijama kao što je kućna dostava namirnica, kao i uslugom dostave gotove hrane, očekuje se da će ljudi sedeti sve duže i sve češće.

Prosečna odrasla osoba provede između 56 i 86 odsto vremena sedeći. To je mnogo vremena.

Istraživački tim Kalifornijskog univerziteta iz San Dijega izučavao je kako sedenje utiče na srčana oboljenja i dijabetes. Istraživanje ovog tima, objavljeno 2018. godine, pokazalo je da, podatak koliko starije osobe sede bez prekida, može biti važan kad je u pitanju starenje bez dijabetesa.

Šta se dešava dok sedimo?

Ako se sedi dugo bez ustajanja, veliki mišići nogu koji nose težinu tela umrtve se. Ako se ne krećemo, ovi mišići nisu u mogućnosti da efikasno koriste šećere i masti koje krv prenosi i, teorijski, to može dovesti do dobjanja na težini i do metaboličkih oboljenja kao što je dijabetes.

Istovremeno, smanjen protok krvi u arterijama doprinosi stvaranju neprijateljskih uslova koji pogoduju povredama zidova krvnih sudova. Tokom životnog doba, ove povrede će verovatno doprineti srčanom oboljenju i oboljenju perifernih krvnih sudova.

Štaviše, kada mišići nogu ostanu nepokretni tokom dužeg perioda, krv se skuplja u venama što dovodi do povećanog rizika od krvnih ugrušaka ili duboke venske tromboze. Redovno ustajanje i kretanje može zaustaviti ove procese ali, isuviše često, ljudi jednostavno nastavljaju da sede.

Obrasci sedenja

Obrasci sedenja opisuju kako ljudi sede tokom dana. Neki ljudi obično sede dugo, retko ustajući. Za njih se kaže da imaju produžene periode sedenja. Drugi retko sede s mirom. Redovno ustaju nakon što su sedeli samo kratak period. Za ove ljude se kaže da imaju isprekidane periode sedenja.

Da li su obrasci sedenja važni za metabolizam?

Sve više dokaza ukazuje na to da – jesu. Na osnovu opservacionih istraživanja, saznali smo da odrasli sa produženim obrascima sedenja imaju širi struk, veći indeks telesne mase – BMI, a u njihovoj krvi se nalazi više loših masti, manje dobrih i viši nivoi šećera u odnosu na ljude sa isprekidanim obrascem sedenja.

Da bi proverili da li su problemi sa metabolizmom masti i šećera prouzrokovani obrascima sedenja, naučnici širom sveta sprovode eksperimente.

Ispitanici su dovođeni u laboratoriju, najmanje dva puta svaki, i sedeli su neprekidno oko osam sati (što je izuzetno produžen obrazac). Sledećeg dana, učesnici su zamoljeni da ustanu na svakih 20-30 minuta (što je izuzetno isprekidan obrazac). Prekidi su trajali od dva do pet minuta i podrazumevali su stajanje, lagano hodanje, jednostavne vežbe otpora, sve u zavisnosti od istraživanja do istraživanja.

Kada su naučnici napravili sintezu dokaza iz većine laboratorijskih istraživanja, rezultati su bili jasni. Tokom dana sa produženim obrascima, organizam učesnika nije mogao da metaboliše masti ili šećer onoliko dobro koliko je to mogao tokom dana sa isprekidanim obrascem. Krvni pritisak i umor su takođe bili viši onih dana kada su ispitanici imali produžen obrazac sedenja.

Ovi važna laboratorijska istraživanja pružaju čvrste dokaze da obrasci sedenja imaju neposredan uticaj na to kako telo obrađuje masti i šećer, što je inače poznato kao metabolizam.

Ovo je dovelo do ideje da produženi obrasci sedenja tokom života mogu doprineti metaboličkim bolestima, kao što je dijabetes, kasnije u životu. Budući da je za razvoj dijabetesa potrebno dosta vremena, ovaj problem ne može biti praktično testiran u laboratoriji. Umesto toga, naučnici su se okrenuli opservacionom istraživanju stanovništva kako bi odgovorili na ovo pitanje.

Imaju li obrasci sedenja veze sa dijabetesom?

Ustanovljeni su, tokom sedam dana, obrasci sedenja kod preko 6.000 žena starosti od 65 do 99 godina, učesnica Ženske zdravstvene inicijative. Naučnici iz San Dijega su takođe imali preko 20 godina detaljno prikupljanih zdravstvenih podataka. Ovo je podrazumevalo i podatke o tome da li su žene ikada imale dijagnozu dijabetesa.

Očekivano, u grupi žena sa najdužim obrascima sedenja bio je najveći broj žena sa dijabetesom. Grupa sa najviše isprekidanim obrascem sedenja imala je najmanji broj žena sa dijabetesom.

Naučnici su koristili napredne statističke procedure da bi se uzele u obzir razlike među drugim činiocma. Ti činioci su npr: navike u ishrani, fizička aktivnost, upotreba lekova, težina, godine starosti, konzumacija alkohola i cigareta, kao i sveukupno zdravstveno stanje. Ovo je naučnike još više utvrdilo u uverenju da obrasci sedenja jesu, zapravo, ono što je dovelo do rezultata vezanog za dijabetes.

Treba, međutim, upozoriti da, budući da obrasci sedenja nisu ustanovljeni pre nego što je ženama dijagnostikovan dijabetes, oni nisu mogli da zaključe da li su obrasci sedenja doprineli dijabetesu ili je dijabetes promenio njihov obrazac sedenja. Sprovedeni su dodatni statistički testovi kako bi naučnici pokušali da to utvrde da li su obrasci sedenja doprineli pojavi dijabetesa.

Iako je ovo bilo prvo istraživanje obrazaca sedenja i dijabetesa isljučivo kod starijih ljudi, dobijeni rezultati su izuzetno slični nedavnim nalazima kod mlađih grupa ljudi. Holandski istraživači su proučavali 2.500 ljudi starosti od 45 do 75 godina starosti i zaključili da su produženi obrasci sedenja povezani sa dijabetesom tipa 2 i sa metaboličkim sindromom.

Zaključak i savet

Na osnovu nalaza istraživanja kalifornijskih i holandskih naučnika, kada se posmatraju sa ranijim epidemiološkim podacima i nalazima laboratorijskih eksperimenata, izgleda da obrasci sedenja mogu doprineti rastućoj međunarodnoj epidemiji dijabetesa.

penzioneri.me/penzin.rs Izvor: The Conversation