Kad prestanu da voze, starije osobe se izoluju

Nakon što prestanu da voze, starije osobe često dožive kratkotrajne ili dugotrajne efekte izolacije, pokazalo je novo istraživanje.

Bilo da je reč o odlasku do obližnje prodavnice ili do prijatelja, vožnja automobila igra glavnu ulogu u životu starijih osoba koje žele da zadrže svoju nezavisnost, objašnjavaju američki naučnici koji su objavili istraživanje.

Prva napomena Penzina

Vožnja je mnogo važnija veština u Sjedinjenim Državama nego što je u evropskim zemljama, pa tako i u Srbiji. Naime, kako su mnogo veće udaljenosti, u toj državi je skoro apsolutno neophodno da znate da vozite kako biste mogli da živite normalno. Tako, na primer, i mladi koji idu da se školuju u inostranstvu, a smeštani su porodicama čiju decu čuvaju, skoro po pravilu moraju da imaju vozačku dozvolu ukoliko se odlučuju za SAD.

Istraživanje na osnovu dugotrajne Nacionalne studije

Za razliku od prethodnih istraživanja koja su se usredsredila na društveni angažman i uključenost u periodu kada ljudi više ne voze, izolacija podrazumeva ograničenu mogućnost kontakta sa porodicom i prijateljima, kažu naučnici.

“Drugim rečima, ove osobe nemaju mrežu ljudi sa kojom mogu da razgovaraju o važnim stvarima”, kaže Sjaoling Sjang, docentkinja na katedri za socijalni rad Univerziteta u Mičigenu.

Naučnici su izabrali skoro 7.000 vozača starih 65 ili više godina, a koji su bili učesnici američke Nacionalne studije tokova razvoja zdravlja i starenja. Pitali su ih da li su vozili tokom prethodne godine i ko je deo njihove društvene mreže, uključujući supružnika, članove porodice, prijatelje, članove crkvene zajednice i članove društvenih klubova. Pitanja su bila usmerena i na zdravlje i svakodnevne aktivnosti, kao što su obedovanje, kupanje i oblačenje.

Oko 20 odsto je prestalo da vozi tokom pet godina koliko je trajalo praćenje njihovog stanja, dok je svega njih 60 odsto nastavilo da vozi. Preostalih 20 odsto su bile osobe koje nisu nikada nisu imale vozačku dozvolu.

Od ukupnog broja učesnika studije, njih 20 odsto je klasifikovano kao osobe koje nisu društveno izolovane, njih 58 odsto kao donekle izolovane i 21 odsto kao društveno izolovane. Stariji muškarci, kao i oni sa nižim nivoom obrazovanja i prihoda, skloniji su osećaju neke vrste izolacije, kaže Veidi Ćin, vodeća autorka istraživanja.

Osobe koje su prestale da voze,
češće su veoma izolovane

U poređenju sa aktivnim vozačima, duplo veća verovatnoća je bila da će se osobe koje ne voze naći u kategoriji velike društvene izolacije. Pored toga, što je osoba starija (u grupi osoba starih 85 i više godina), veća je bila verovatnoća da će se osećati izolovano u poređenju sa mlađom starosnom grupom (od 65 do 69) u istraživanju.

Uopšteno, društvena izolacija je znatno rasla kada bi starije osobe prestale da voze (kratkoročni uticaj), a zatim bi nastavila da jača tokom šestogodišnje procene (dugoročan uticaj), pokazuju nalazi.

Druga napomena Penzina

Iako je verovatno manji uticaj oduzimanja (ili odricanja od) vozačke dozvole kada su u pitanju starije osobe u Srbiji, smatramo da rezultati ovog istraživanja imaju posredan značaj i za nas. Naime, ovim se ukazuje i na to koliko je važno da starija osoba ima mogućnost da lako održava veze sa zajednicom.

Iako za lako održavanje veze u Srbiji nije neophodan automobil u meri u kojoj je potreban u SAD, sigurno je da stanovnici naše zemlje, bez obzira na godine, pate zbog velikih manjkavosti javnog prevoza.

Dok osobama u radnom odnosu ove manjkavosti znače dodatno opterećenje i radnog dana i finansija, starijim osobama često znače nemogućnost da održavaju ne samo aktivne nego, neretko, i bilo kakve kontakte. Ovo je, nažalost, sve izraženije.

Stanovnici centralnih beogradskih opština su posebno bili ugroženi prethodnih meseci. Ne vidimo da je nađeno adekvatno rešenje. Sa druge strane, mnoge manje sredine, a naročito ruralne oblasti, već godinama su uskraćene za bilo kakav javni prevoz na koji bi mogle da računaju.

I to nije, nažalost, samo pitanje društvene izolovanosti. Nekada su ovim “odsecanjem od sveta”, starije osobe i životno ugrožene. Ko još misli o društvenoj izolovanosti?

I za kraj, ovim nikako ne želimo da ustvrdimo da je neophodno da starije osobe, ako više nemaju potrebne psiho-fizičke sposobnosti, voze. Ali treba razmišljati o alternativama.

penzioneri.me/penzin.rs Izvori: University of Michigan, Journal of Ageing and Health