ISKUSTVO ISPRED MLADOSTI: U nedostatku STRUČNJAKA, firme sve češće angažuju penzionere!

Prema podacima Građevinske komore Srbiji nedostaje čak 90.000 zanatlija svih profila: od bravara, preko građevinaca, do gumara i kožara.

Nikola Milosavljević iz jedne agencije za zapošljavanje objašnjava da su nekoliko meseci za jednog klijenta tražili specijalizovanog inženjera za preradu gume i da je u Srbiji postojao samo jedan čovek sa tim sertifikatom.

– Posle nekoliko meseci traženja uspeli smo da nađemo inženjera koji je pre 7-8 godina otišao u penziju i on je počeo da radi za kompaniju koja je tražila taj profil – kaže Milosavljević.

Nadežda Satarić iz udruženja “Amiti” objašnjava da su različiti razlozi zbog kojih penzioneri u Srbiji odlučuju da rade, a najčešće zbog niskih penzija i želje da finansijski pomognu potomcima.

Radmila Petković je već šest godina u penziji, a isto toliko svakoga leta radi kao prodavačica sladoleda na ulici. Otvori frižider ujutru pre devet, a zatvori ga uveče posle 22 sata. Kaže da je prezadovoljna i da ne može da zamsili da ne radi ništa i da sedi kod kuće.

– Osećala sam se grozno kada sam otišla u penziju. Mogu još da radim, a i znači mi svaki dinar koji zaradim preko penzije – objašnjava Radmila.

Prema zvaničnim podacima PIO fonda u Srbiji su julu 105.983 penzionera primila penziju koja je bila manja od 10.000 dinara. Ako im se dodaju oni sa primanjima između 10 i 25 hiljada dinara, dobijamo skoro 950 hiljada ljudi koji mesečno primaju nešto više od 200 evra.

Nije onda ni čudo što penzionere viđamo kao čuvare u bankama i poštama, prodavce sladoleda, vozače, lekare. Na oglase za poslove molera, keramičara i električara najviše su se javljali upravo ljudi u penziji koji i dalje rade.

Foto: Profimedia/ilustracija

Ljiljana S. Rakić se u penziji bavi modnim štrikanjem, kreira modele, šije torbe, kaiševe, pravi bižuteriju, snima reklame. Ni ona nije bila spremna za penziju, jer voli da radi, ali i zbog dodatnih primanja.

– Čujte, uvek je značajno kad imate još nešto dodatno. Ne mogu da kažem da zarađujem redovno u kontinuitetu, s obzirom da ulažem i u edukaciju, sve što radim to je pokrivanje – kaže Ljiljana.

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, legalno radi 34.000 penzionera. To su oni koji su posle određenog vremena podneli zvaničan zahtev da im se poveća penzija na osnovu novih godina radnog staža koje su uplaćivali. Koliko ima onih koji rade na crno nemoguće je i pretpostaviti.

U Ministarstvu za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su nam rekli da penzionere najčešće zatiču da rade na crno na poslovima obezbeđivanja objekata, ali i kao vozače i ugostitelje. Penzioneri prihvataju da rade na crno, jer penziju već primaju, pa ih ne zanima da li im neko uplaćuje doprinose. Ipak, u slučaju povrede na radu ili povrede prava, penzioneri koji nisu prijavljeni ne mogu da ostvare punu zaštitu.

Ako su i prijavljeni, penzioneri najčešće rade na osnovu Ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

– Taj ugovor nema ograničenje radnog vremena i nema minimalnu zaradu, tako da možemo pričati o faktičkom izrabljivanju, ali u mnogim slučajevima, poslodavac ne krši zakon, nego mu zakon omogućava da postavlja takve uslove rada – kaže Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo.

Uz to se, prema svedočenju samih poslodavaca, veliki broj penzionera u Srbiji angažuje preko omladinskih zadruga. Možda se tako osećaju mladima, ali zakon je jasan – u omladinskim zadrugama ima mesta samo za one ispod 30 godina.

Mnogi se pitaju da li penzioneri koji žele da rade prave nelojalnu konkurenciju mladima.

– Ne bih rekao da su konkurencija, jer oni prihvataju povremene poslove koje drugi neće da prihvate. Oni popunjavaju radna mesta za koja ne postoji konkurencija. Idealni su i prihvataju uslove koji drugi ne bi – kaže Reljanović.

Šta to još, sem zanata u rukama, ima penzioner, a nema početnik? Poslodavci kažu da su seniori veoma zahvalna radna snaga, pouzdani, tačni, bolji od mlađih u međuljudskim odnosima i da su osveženje za svaki tim.

Prema istraživanjima iz juna meseca, čak jedna četvrtina Amerikanaca ne može u penziju, ako želi da preživi. Ni nemačka penzija više nije dovoljna. Podaci nemačkog Instituta za istraživanje privrede pokazuju da se čak 16, 8 odsto nemačkih penzionera ove države vode kao siromašni, da primaju manje od 900 evra mesečno, čime ne mogu da pokriju osnovne troškove života.

Predviđanja pokazuju da će za dvadeset godina svaki peti penzioner biti siromašan, čak iako nemačka privreda bude beležila dobar rast.

Ljudi generalno duže žive, penzionera je sve više, penzioni fondovi kakve poznajemo to ne mogu da izdrže, pa su penzije sve manje. U bduućnosti će biti manje onih koji rade zato što vole, a ne zato što moraju.