DANAS JE 9 GODINA OD SMRTI PATRIJARHA PAVLA: Evo zbog čega ga vjernici smatraju svecem i zašto živi u duši svog naroda! (FOTO)

Danas se obeležava 9 godina od smrti voljenog patrijarha Pavla, a od ranih jutarnjih sati vernici obilaze njegov grob.

Iz svih krajeva Srbije vernici su stigli na liturgiju u manastir Rakovica, gde je održana i molitva za upokojenog patrijarha.

Njegova svetost Patrijarh srpski Pavle preminuo je na današnji dan, 2009. godine a sahranjen je po sopstvenoj želji, u porti manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Rakovici.
Patrijarh Pavle je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, koji je na tom mestu bio od od 1990. do 2009. godine.Patrijarha je možda najbolje opisao akademik Matija Bećković koji je u jednom intervjuuu rekao:

“Niko nije tiše govorio a da se dalje čuo; niko s manje reči nije rekao više, niko nije lakše hodio zemljom a da je ostavljao dublje tragove; niko nije bio manjeg rasta a da se video s veće daljine! Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegovom pogrebu!”

Patrijarh Pavle je rođen 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, srez Donji Miholjac u Slavoniji, tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj. Rano je ostao bez roditelja. Otac Stevan je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se kući da umre“ kad je dečaku bilo tri godine, iza njega su ostala dva sina Dušan i Gojko. Posle toga majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, i pri rođenju treće je umrla. Dušan i Gojko su ostali sa babom Dragom i tetkom, najstarijem očevom sestrom.

U Beograd je došao 1936. godine, gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet je završio. U Beogradu ga je zatekao i Drugi svetski rat.

Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990. Sutradan, 2. decembra, ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu.Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao: „Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.”

Svako jutro, osim ako nije išao u neku drugu crkvu, služio je liturgiju u Patrijaršiji i pričešćivao se, a svako veče je bio na večernjoj službi u Sabornoj crkvi zajedno sa ostalim sveštenicima za pevnicom. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik. Po Beogradu je išao gradskim prevozom ili peške. Živeo je asketskim životom, sam je šio i krpio odelo i cipele, i obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji.

Na Savindan 1997. predvodio je u Beogradu litiju koja je prošla kroz kordon policije u Kolarčevoj ulici. To je bilo u vreme demonstracija posle lokalnih izbora iz novembra 1996. godine. Dok je bio patrijarh nije primao patrijaršijsku platu, nego jedino penziju iz perioda dok je bio episkop raško-prizrenski.

Patrijarh Pavle umro je 15. novembra 2009. na VMA.
SUSRET SA MILOŠEVIĆEM

Snežana Milković, unuka patrijarha Pavla otkrila je zbog čega je njen deda išao kod tadašnjeg predsednika Slobodana Milčoševića.

Naime jedan kolega iz škole u kojoj je radila ju je zamolio da pita dedu zašto je išao kod Miloševića.

“Ko sam ja da ga pitam… Rećiću kolegi da sam zaboravila. Kako sam ušla u taj deo stana gde boravi deda Pavle. I ja ga onako pitam kako je šta radi a on mi reče: “Čekaj da ti prvo nešto kažem. Ja nisam išao kod Slobodana Miloševića. Ja sam išao kod predsednika države da mu čestitam što je postao predsednik….”

KAKO JE PATRIJARH PAVLE POMOGAO BLAGOSLOVIO NOVAKA ĐOKOVIĆA

“Novak je dete koje je rođeno sa anđelima. Ispričaću vam jednu priču iz vremena našeg patrijarha Pavla, koga mi svi u porodici smatramo za živog sveca”, ispričao je svojevremeno Novakov otac, Srđan Đoković u intervjuu za TV Hram.

“Patrijarh Pavle je bio na VMA. Mi kada smo ušli kod njega u sobu, on je sedeo u nekoj fotelji. Bila je cela porodica, sedeli smo na njegovom krevetu, a Novak je sedeo pored patrijarha na stolici. Patrijarh Pavle je bio u nekom stanju polusna. Đakon mu je govorio: “Stigao je Novak Đoković, blagoslovite ga.”

Patrijarh Pavle se u jednom trenutku okrenuo ka Novaku i rekao mu: “Sine, Bog te blagosiljao. Od tog momenta je krenula neverovatna ekspanzija njegovog uspeha u svakom pogledu. On je od tog momenta imao 44 pobede zaredom. Osvojio je ne znam koliko turnira, i postao broj jedan”, ispričao je Srđan Đoković.

AGENT FBI KLEČAO PRED PAVLOM

U jednom periodu svog života kada je otišao u službenu posetu SAD kako bi obišao srpske eparhije na severnoameričkom kontinentu, uspeo čak da ostavi bez reči i jednog FBI agenta koji ga je čuvao i koji nije mogao da veruje šta mu se ukazuje pred očima.

– Polazeći s jednog na drugi kraj Amerike, iz Los Anđelesa u Čikago, u leto 1992. godine, dok je bio u misiji povratka u kanonsko jedinstvo Srpske pravoslavne crkve njenih američkih otcepljenih eparhija, Njegova svetost patrijarh srpski Pavle zavrnu mantiju i uđe u vode Pacifika. Postoja tako neko vreme, zagledan u daljinu i u visinu, očigledno s molitvom u sebi, sagnu se i iz vode uze dva bela kamenčića, poljubi ih i stavi u džep, potom prekrsti se i krenu prema kolima koja su ga nedaleko odatle čekala. Jedan od agenata američkog FBI, koji su bili u obezbeđenju, priđe, kleknu na kolena i poljubi ruku srpskom patrijarhu, rekavši glasno: “Ovo je svetac koji hoda!”

CIPELE

U svešteničkim krugovima dugo će se prepričavati kako je patrijarh Pavle imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno sjajne.

“Jeste”, osmehivao se patrijarh Pavle kada su ga pitali za cipele.

“Udobne su, mogu u njima dugo da pešačim.”

“Gde ste ih kupili?”

“Eh, kupio!” rekao i odmahnuo rukom kao da je stavio tačku na razgovor.

Te cipele su nekad bile ženske čizme, a patrijarh ih je našao, bačene, blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih, prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici načinio je sebi dobre cipele. Patrijarh Pavle je bio veoma cenjen zbog svoje skromnosti i mudrosti. Nije mu bilo ispod časti da šije ili da popravlja prozore. Sećanje na ovog neobičnog, blagog čoveka, koji je bio istovremeno i intelektualac i zanatlija, ostalo je živo i osam godina nakon njegove smrti. Dok su mnogi kupovali luksuzne automobile, on je svuda išao peške ili javnim gradskim prevozom. I to u cipelama koje je sam pravio, ali i popravljao.

Obućarskom zanatu naučio čovek koji je popravljao cipele u blizini Patrijaršije, a neki kažu da je zanat “pendžetiranja đona” naučio u manastirima. Jednog dana je video vozača ispred patrijaršije kako menja gumu i zatražio da mu pozajmi parče od gume koju je čovek nameravao da baci. Od te gume je izrezao kalup i tako zakrpio svoje cipele.

9 TAJNI PATRIJARHA PAVLA

1. Molitva za sve

Kada je kao vladika boravio na Kosovu i Metohiji, desilo se da je patrijarha Pavla zaustavila naoružana albanska banda. O samom incidentu se ne zna mnogo, ali banda ili pripadnici OVK-a su mu je zatražili da klekne i pomoli se za postradale Albance. Pavle im je tada smireno i trezveno odgovorio da se on klečeći moli u crkvi za sve postradale i nevine žrtve bez obzira na njihovu nacionalnost i veru. Tako je nepovređen uspeo da nastavi put.

2. Spasao davljenika

Dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao je dečaka koji se davio. Kao posledicu tog poduhvata dobio je, u to vreme, smrtonosnu tuberkulozu. Međutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uspeo da se oporavi i doživi duboku starost.

3. Drugovi iz klupe

Verovali ili ne, nekada davno u istoj klupi u gimnaziji u Tuzli sedeli su Meša Selimović i patrijarh Pavle.

4. Mrvice hleba

Jednom prilikom kada je završio sa jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su šokirano upitali šta to radi, a on im je odogovorio: “Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.”

5. U avionu veoma duhovit

Jednom je patrijarh išao negde avionom. Kada su leteli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši. On je bez zbunjenosti rekao: “U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti, jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele.”

6. Milione ostavio crkvi

Potomcima svog brata, kao najbližim srodnicima, ostavio je samo budilnik i sat, dok će njegovim ordenjem, ali i pisanim delima, koja već danas imaju neprocenjivu vernost koja se meri milionima evra, raspolagati SPC.

7. Jedi u sebi…

Umeo je da bude i strog. Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu. Jedan monah je ćutao. Patrijarh ga upita zašto ćuti, zašto se ne moli sa ostalima, a monah je odgovorio da se moli u sebi. Patrijarh mu je na to dodao da onda treba i da jede u sebi.

8. Muzikalan čovek

Malo je poznato da je bio i izuzetan pevač. Uživao je u višeglasnom pojanju duhovnih pesama. Nikada se nije ustručavao da negoduje ukoliko hor ne bi pevao sa verskim zanosom, pa je znao da stane pred njih i pun žara pokaže kako se pevaju liturgijske pesme.

9. Lična karta

Patrijarh Pavle rođen je kao Gojko Stojčević, a 1948. zamonašio se u manastiru Blagoveštenje. Odrastao je s tetkom po ocu, koju je mnogo voleo i koja mu je zamenila roditelje. Imao je želju da postane lekar.

Izvor: kurir.rs