Traži se mesto više u domovima za stare: Liste čekanja i za privatne ustanove, u državnim odavno nema mesta

Pre dve nedelje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja raspisalo je javni poziv za dostavljanje ponuda usluga domskog smeštaja u privatne ustanove socijalne zaštite. Razlog je stalna lista čekanja za smeštaj starih u državne domove. Predsednik udruženja privatnih domova za stare Radoslav Milovanović kaže da centri za socijalni rad moraju da prepoznaju socijalno ugrožene osobe koje imaju niske ili uopšte nemaju prihode, kako bi država mogla da dotira novac za njih.

Lista čekanja se menja iz dana u dan zbog toga što se upražnjavaju mesta u državnim domovima. Ima ljudi koji i dalje ne žele da idu u privatne domove jer o njima imaju dosta predrasuda.

Predsednik udruženja privatnih domova za stare Radoslav Milovanović rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da se između 200 i 300 starih lica nalazi na listi čekanja za domove.

Milovanović objašnjava da centar za socijalni rad sagledava svoje liste čekanja i podnosi zahteve svim domovma, putem mejlnig liste, koji su potpisali okvirni sporazum.

Privatni domovi koji imaju mesta u bilo kom delu Srbije, oni vraćaju mejlom tu informaciju, potvrđuju i nude svoju uslugu. Onda centar za socijalni rad nudi korisniku, srodniku ili staratlju domove u koje mogu da idu.

– Centar za socijalni rad ako pred sobom ima osobu sa visokom penzijom, pomoć od svojih srodnika koji su, takođe, dobro situirani, onda oni neće moći da dobiju dotiranu cenu od države i smeštaj – objašnjava Milovanović.

Navodi da je bitno da centri za socijalni rad prepoznaju socijalno ugrožene osobe. “Ljudi koji su socijalno ugroženi, oni često nemaju porodicu, zato se država postavlja kao najbliži srodnik, socijalno odgovorna da brine o njima”, kaže Milovanović.

Ističe da će korisnicima sa niskom penzijom, država subvencionisati razliku, dok onima koji nemaju nikakve prihode, država može da dotira sto odsto cene smeštaja.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Potpisivanje novih okvirnih sporazuma

Sledeće nedelje, kaže Milovanović, resorno ministarstvo će potpisati okvirni sporazum sa privatnim domovima. Ove godine se na javni poziv javilo 26 privatnih domova, što je manje u odnosu na prošlu godinu kada se javila 41 ustanova.

– Najvažnije je da će oni, koji su primili korisnike, opet potpisati okvirni sporazum – navodi Milovnović.

Podseća da privatni domovi koji nisu ispunjavali sve neophodne uslove nisu dobili licencu i ne mogu potpisati okvirne sporazume.

– Oni koji su ispunjavali uslove i koji su dali ponudu na vreme mogli su da potpišu okvirni sporazum i da pristupe mejling listi – ističe Milovanović.

Milovanović kaže da i pored dobijene licence, koja važi pet godina, u privatnim domovima postoji stalna kontrola.

– Mogu da kažem da je prošle godine intezivirana od strane svih inspekcija, što moram da pohvalim. U svakom domu je bilo u proseku od tri do šest kontrola, kao i inspekcija rada i socijalne zaštite. Naravno, sektor za vanredne situacije kontroliše na najvišem mogućem nivou – ističe Milovanović.

Foto: Profimedia, Alamy

Veće cene domova

Cena privatnih doma biće malo uvećana po novom okvirnom sporazumu u odnosu na prošlu godinu. Privatni domovi koji dobiju visoku kategoriju, njihova cena je i veća.

Milovanović najavljuje da će sve biti transpartno i veoma lako dostupno, jer će potencijalni korisnici moći da vide šta svaka kategroja podrazumeva i zbog čega je razlika u ceni.

– Svako će moći da nam se obrati za bilo koju nepravilnost, za bilo šta što nije onako kako je kategorijom napisano. Svako (dom) ko dobije visoku kategoriju, može i da je izgubi – ističe Milovanović.