TREĆE, ili neko drugo, DOBA…

Piše: Slavko Glišić, novinar u penziji

Nikako nisam mogao da razumem – šta je to “treće doba”…? Kao, to je “kada si u penziji “, “kada ništa ne radiš jer ništa i ne vrediš”, “kada te ništa ne interesuje”, “kada se više ne pališ na žene”, kada… Ma, svašta sam čuo ali ništa nisam razumeo …? Ili, takva “objašnjenja(?)” bila su mi neubedljiva i nekako površna…?

Eto, Deda je kod nas skoro dve nedelje a nikako da kod njega  uočim “to” – “treće doba”? Pitao sam majku – koliko Deda ostaje kod nas, jer sam mnogo želeo pravi odgovor na ovo pitanje. Ona samo odmahnu rukom i promrmlja: “Biće, sine ovo dugačka  zima…”!

Znao sam da otac nije stigao da Dedi obezbedi dovoljno drva, jer je zima dosta “poranila”, kako reče, dok smo išli u selo za njega. Kod Dede je bilo dosta ubedjivanja i muke dok nije (nevoljno) pristao da prezimi kod nas…

Nekoliko dana Deda nije mogao da se privikne na krevet, stalno ga je noću “nešto gušilo” u sobi pa je noću otvarao prozor a tada mu je smetao “takmičarski saobraćaj” nedozrelih pubertetlija, pesme pijanaca i “nedovršeni” kafanski “razgovori i ubedjivanja pripitih prolaznika… Rečju, kao da se našao na drugoj planeti!  Primirio se tek kada mu je majka, krišom, u vešeru stavljala neke izdrobljene tabletice(!) . Zaspao bi kao dojenče…

Medjutim, kada je naučio kako da uključi TV i promeni programe,  kod Dede se javilo “novo raspoloženje”… Bio je suzdržano besan… Ćutao je dva-tri dana a onda je iz njega nastupila erupcija gneva kao kad Vezuv proradi!

“Televizor odmah da izbacite iz stana! Ovo je da čovek poludi! U neko doba, baš na svim tv-kanalima, ima neka emisija za “TELICE”…! Neki “TELE –SOP” ?! Tamo se neka budaletina toliko  dere – da se ukociš od straha! Histericno govori da “NESTO” što je na ekranu MORAMO da kupimo jer je TO “NESTO” mnogo korisno za kuću i stvarna cena mu je hiljadu evra (manje pet centi). Ali, ako TO “NESTO” naručimo , koštace nas “samo 100 evra (manje jedan cent)”…! A onda je arlauknuo: “ČEKAJTE (!), ako ODMAH naručite deset komada – koštace vas SAMO 50% od POPUSTA, ZNAČI SAMO bednih 49,99 evra, uz poklon seta od tri noža, papuče za kupatilo, čelicnu četku i četkicu za zube! BRZO  NARUČITE, urlao je, OSTALO JE JOS SAMO PAR KOMADA!!!  Sutradan je isti ludak počeo ponovo da arlauče i da se dernja SA ISTOM PONUDOM” !  Kako vi ovde živite , deco…? – promrmlja i primiri se malo. Sede za sto, popi malo vode i, molećivo gledajući u oca, reče:

“Nebilo ti zapovedjeno, sačekacu te dole, ispred zgrade…Ako si raspoložen, vrati me u selo dok sam jos koliko-toliko normalan… Ako si zauzet, odo’  ja, polako, pa kad stignem… U zdravlje snajka i ti, Dedino unuče… I, ne zamerite… Čuvajte se od ovog ZLA (pokazujući na TV)… To je, izgleda samo za “VOLOVE” – lažu da je za TELICE…”!

Nisam mogao da idem sa njima jer sam morao da završim domaći zadatak… Nekako mi je bilo žao Dede. A jos više sam bio ljut na sebe jer nisam stigao da mu objasnim da se sada mnogo brže živi, posebno u gradu… Vreme je sada mnogo dragocenije nego kada je on bio mlad, tehnologija je usavršila mnogo što-sta korisno i nužno je da se što više kupuje preko TV – prodaje… I brakovi se u nekim zemljama sklapaju sa istopolnim partnerima (!) a i deca še, verujem, da se kupuju i razmenjuju putem “ponude i potražnje”, kao i sva druga roba…!

Ukratko, nas mlade očekuje budućnost kakvu ni u snu ne možemo do kraja da naslutimo!

Jadan Deda, verovatno to neće da doživi…