Privatni penzioni fondovi u Srbiji početkom 2019. godine

U Srbiji, u privatne penzione fondove ulaže više od 190.000 građana, a 2.000 već dobija privatnu penziju.

Kako se navodi u brošuri “Vodič za penzije” Narodne banke Srbije:

“Penzioni fond je vrsta investicionog fonda koji služi za prikupljanje dobrovoljnih penzijskih doprinosa, i njihovo investiranje radi obezbeđenja privatnih penzija. Njegova uloga je da se investiranjem prikupljenih doprinosa obezbedi očuvanje, odnosno uvećanje njihove vrednosti.”

Razvoj privatnih penzionih fondova u Srbiji

U Srbiji, imovina privatnih penzionih fondova je, za 12 godina poslovanja, premašila 40 milijardi dinara. U privatne penzione fondove ulaže više od 190.000 građana. Sredstva koja su im poverena, fondovi u proseku uvećavaju za devet odsto godišnje. Dve hiljade građana Srbije već dobija privatnu penziju.

Direktor Dunav penzija fonda Zoran Milivojević objašnjava: “Prosečna penzija je nekih 9.000 dinara, a od osnivanja, mi smo pored redovnih penzija isplatili više od 43.000 zahteva, odnosno četiri milijarde dinara”.

Podsticaj razvoja penzijskih fondova kod nas dala su javna preduzeća. Reformacijom tržišta, pre desetak godina, uz sugestiju tadašnjeg ministra finansija, većina javnih preduzeća je počela da uplaćuje svojim radnicima za dodatnu penziju. Zbog krize, to je kratko trajalo, tako da danas mali broj preduzeća i dalje uplaćuje.

Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata Telekom, istakao je: “I u ovom trenutku naše preduzeće uplaćuje svakom radniku, svakog meseca, 5.000 dinara na osnovu dodatnog penzijskog osiguranja, čak je bilo razgovora da i radnici dodaju”.

Više od 64 odsto uplata na lične račune članova fondova dolazi od njihovih poslodavaca.

Ulagači i očekivana penzija

Prosečan ulagač u privatni penzijski fond ima prosečnu zaradu od 40.000 dinara, čak i nižu. Trenutno, u Srbiji, 60 odsto članova fondova miruje sa uplatama.

“Ono što je jako bitno jeste da istaknemo da naši građani shvate da je ovo sistem štednje u dugom vremenskom horizontu i sistem malo-pomalo”, kaže Snežana Ristanović, direktorka Raiffeisen penzijskih fondova.

U 53. godini se penzionišu oni koji su potpisali ugovor pre izmene zakona. Danas može da se ode u penziju sa navršenih 58 godina. Visina penzije zavisi od uloženog i dogovorenog perioda isplate.

Penzija je veća što se duže ulaže u privatni fond. Ako neko počne da uplaćuje sa 45 godina života, ne može da očekuje, sa prosečnim mesečnim izdvajanjem, da će penzija koju ostvari biti velika. Na primer, ako bi 20 godina uplaćivao 2.400 dinara mesečno, obezbedio bi 15 godina isplate penzije od 13.700 dinara.

Među onima koji samostalno uplaćuju, svoj penzijski račun ima i više od dvadesetak beba.

“Postoji apsolutna stabilnost u svim segmentima finansijskog sektora tako i u delu koji se tiče osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova”, tvrdi viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović.

penzioneri.me/Olivera Petrović Stojančić, RTS