Penzioneri mogu da rade dok imaju snage

Uspe­šni ban­kar B. P. ko­ji je pre osam go­di­na ste­kao uslo­ve za pu­nu sta­ro­snu pen­zi­ju, ali je zbog po­tre­be po­sla na­sta­vio da ra­di i u 73. go­di­ni kao sa­vet­nik i da upo­re­do pri­ma i pen­zi­ju i pla­tu, čuo je od svo­jih pen­zi­o­ne­ra da po za­ko­nu ne bi smeo vi­še od pet go­di­na da bu­de u rad­nom od­no­su, po­što se pen­zi­o­ni­sao.

Po­zvan je da, iako na­pu­sti fir­mu osta­ne u Nad­zor­nom od­bo­ru ban­ke, pa mu ni­je ja­sno mo­že li to da pri­hva­ti ako se i de­fi­ni­tiv­no pen­zi­o­ni­še. U ban­ci su mu ob­ja­sni­li da mu du­ži­na sta­ža sad ka­da je u pen­zi­ji za­vi­si sa­mo od nje­go­vog zdra­vlja i sprem­no­sti da ra­di i po­tre­be po­slo­dav­ca da ga dr­ži na tom rad­nom me­stu, ali bi on da bu­de si­gu­ran da je to ta­ko.

Pri­zna­je da ni­je prav­nik i da ni­je tu­ma­čio Za­kon o PIO, ali ka­že da ne bi da se ogre­ši, pa se ovih da­na ja­vio na­šem li­stu da se uve­ri da pen­zi­o­ne­ri ne­sme­ta­no mo­gu da ra­de, do­kle ho­će i do­kle mo­gu. I da im rad­no vre­me ni­je ogra­ni­če­no na po če­ti­ri sa­ta dnev­no, te da ne mo­ra da stra­hu­je od in­spek­ci­je rada ko­ja bi mo­gla da ka­zni po­slo­dav­ca. Ovo oko skra­će­nog rad­nog vre­me­na ga je pod­sta­klo na raz­mi­šlja­nje ka­da je ne­dav­no pro­či­tao da su hr­vat­ski pen­zi­o­ne­ri po­hr­li­li da ra­de u jed­nom ta­mo­šnjem tr­go­vin­skom lan­cu po če­ti­ri sa­ta dnev­no, pa ne zna da li je za­kon iz­ri­čit po tom pi­ta­nju, ili je to iz­bor po­slo­dav­ca.

Na na­še pi­ta­nje ko­li­ko naj­du­že sta­ro­sni pen­zi­o­ner mo­že da ra­di po­sle pen­zi­o­ni­sa­nja i da li po­sto­ji ogra­ni­če­nje u go­di­na­ma, u Fon­du za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje od­go­va­ra­ju da ne po­sto­je za­kon­ska ogra­ni­če­nja ka­da je reč o tra­ja­nju za­po­sle­nja sta­ro­snih pen­zi­o­ne­ra. Ta­kav pen­zi­o­ner mo­že bez ogra­ni­če­nja po­no­vo da se za­po­sli po ugo­vo­ru o ra­du, o de­lu, autor­skom ugo­vo­ru, i da pri­ma pen­zi­ju.

On ni­je u oba­ve­zi da se sva­ke go­di­ne pri­ja­vlju­je PIO fon­du da na­sta­vlja da ra­di. Jer, uko­li­ko po­slo­da­vac za­po­sli ovog pen­zi­o­ne­ra po bi­lo kom osno­vu (rad­ni od­nos, ugo­vor o de­lu, pri­vre­me­ni i po­vre­me­ni po­slo­vi), ima oba­ve­zu da pod­ne­se pri­ja­vu na osi­gu­ra­nje i re­dov­no upla­ću­je do­pri­no­se za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje, kao i za sve osta­le za­po­sle­ne.

Do­pri­nos za oba­ve­zno pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje se pla­ća po sto­pi od 26 od­sto na za­ra­du, od­no­sno na osno­vi­cu osi­gu­ra­nja i ta sto­pa se ne uma­nju­je bez ob­zi­ra na to da li je u pi­ta­nju osi­gu­ra­nik – za­po­sle­ni ili ko­ri­snik sta­ro­sne pen­zi­je. Na osno­vu tih upla­ta do­pri­no­sa, za­po­sle­ni ko­ri­snik sta­ro­sne pen­zi­je mo­že, po pre­stan­ku osi­gu­ra­nja, na­kon naj­ma­nje go­di­nu da­na za­po­sle­nja, da pod­ne­se zah­tev za po­nov­no od­re­đi­va­nje sta­ro­sne pen­zi­je.

Upi­ta­ni da li ista pra­va va­že i za in­va­lid­ske i voj­ne pen­zi­o­ne­re ko­ji na­sta­ve da ra­de, u PIO ka­žu da, ka­da se in­va­lid­ski pen­zi­o­ner za­po­sli ili poč­ne da oba­vlja sa­mo­stal­nu de­lat­nost, fond je du­žan da ga po slu­žbe­noj du­žno­sti po­zo­ve na po­nov­nu oce­nu rad­ne spo­sob­no­sti ra­di utvr­đi­va­nja pro­me­na u zdrav­stve­nom sta­nju. Nje­mu se upu­ću­je po­ziv za le­kar­ski pre­gled ra­di po­nov­ne oce­ne rad­ne spo­sob­no­sti, a u za­vi­sno­sti od oce­ne or­ga­na ve­šta­če­nja, od­lu­či­će se o nje­go­vom pra­vu na in­va­lid­sku pen­zi­ju.

Pra­vo na in­va­lid­sku pen­zi­ju pre­sta­će i ob­u­sta­vi­će se is­pla­ta in­va­lid­ske pen­zi­je ako se utvr­di da in­va­lid­nost vi­še ne po­sto­ji. Uko­li­ko se utvr­di da in­va­lid­nost i da­lje po­sto­ji, ne­će pre­sta­ti pra­vo na in­va­lid­sku pen­zi­ju. Ko­ri­snik in­va­lid­ske pen­zi­je ko­ji za­klju­či ugo­vor o de­lu ili oba­vlja pri­vre­me­ne i po­vre­me­ne po­slo­ve, ne­će se iz­vo­di­ti na po­nov­nu oce­nu rad­ne spo­sob­no­sti, ni­ti će mu se ob­u­sta­vlja­ti is­pla­ta in­va­lid­ske pen­zi­je, ob­ja­šnja­va­ju u PIO.

Ko­ri­snik in­va­lid­ske pen­zi­je ostva­re­ne po osno­vu pot­pu­nog gu­bit­ka spo­sob­no­sti za pro­fe­si­o­nal­nu voj­nu slu­žbu (voj­ni in­va­lid­ski pen­zi­o­ner), mo­že po­no­vo da se za­po­sli, od­no­sno da mu ide staž.

Za sta­ro­sne voj­ne pen­zi­o­ne­re va­ži isto što i za osta­le sta­ro­sne pen­zi­o­ne­re. Da­kle, ko­ri­snik sta­ro­sne pen­zi­je mo­že bez ogra­ni­če­nja po­no­vo ući u osi­gu­ra­nje (da se za­po­sli). Pre­ma čla­nu 121 Za­ko­na o PIO, sta­ro­sni pen­zi­o­ner ili onaj ko­ji je oti­šao u pre­vre­me­nu sta­ro­snu pen­zi­ju a za­po­sli se na te­ri­to­ri­ji  Sr­bi­je, od­no­sno oba­vlja sa­mo­stal­nu de­lat­nost po osno­vu ko­je je oba­ve­zno osi­gu­ran na te­ri­to­ri­ji na­še ze­mlje, ima pra­vo po pre­stan­ku tog za­po­sle­nja, od­no­sno oba­vlja­nja te sa­mo­stal­ne de­lat­no­sti, na po­nov­no od­re­đi­va­nje pen­zi­je ako je bio u osi­gu­ra­nju naj­ma­nje go­di­nu da­na.

In­va­lid­ski pen­zi­o­ne­ri ne­ma­ju pra­vo na po­nov­no od­re­đi­va­nje pen­zi­je po osno­vu za­po­sle­nja, od­no­sno oba­vlja­nja sa­mo­stal­ne de­lat­no­sti po­sle pen­zi­o­ni­sa­nja. Za­ko­nom o PIO ni­su pred­vi­đe­na ogra­ni­če­nja u po­gle­du go­di­na ži­vo­ta kod po­nov­nog za­po­sle­nja.

Ka­da je reč o sta­ro­snom pen­zi­o­ne­ru, ko­ji se za­po­sli na rad­nom me­stu s be­ne­fi­ci­ra­nim rad­nim sta­žom, pri­li­kom po­nov­nog od­re­đi­va­nja pen­zi­je, staž će se ra­ču­na­ti sa uve­ća­nim tra­ja­njem, u skla­du sa od­red­ba­ma Za­ko­na o pen­zij­skom i in­va­lid­skom osi­gu­ra­nju, za­klju­ču­ju u PIO fon­du.

penzioneri.me, Politika, Autor: Jasna Petrović-Stojanović