Todorova subota: Na današnji praznik mesi se kolač i kuva žito!

Crkva zapravo slavi ovog velikomučenika 17. februara, a u Teodorovu subotu, uspomenu na njegovo javljanje Episkopu Evdoksiju, prve subote prve nedelje posta

Teodorova subota, Todorova subota, Todorica, posvećena je događaju koji se desio u vezi sa Svetim velikomučenikom Teodorom Tironom i koljivom.

Kada je car Julijan Otpadnik naredio da se sva hrana na trgu pokropi žrtvenom idolskom krvlju, kako bi se Hrišćani oskvrnuli (oskrnavili), Sv. Teodor se javio gradskom Episkopu Evdoksiju i rekavši mu da narodu naredi da jede kuvanu (varenu) pšenicu. U spomen na ovaj događaj, u petak posle liturgije peva se molebni Kanon Sv. velikomučeniku Teodoru, koji je napisao prepodobni Jovan Damaskin.

Prva subota Vaskršnjeg posta u Jerusalimu bila je posvećena Sv. Teodoru već u VII veku, a Kanon Sv. Teodora koji se poje u subotu na jutrenju napisao je u XI veku Mitropolit Jovan Evhaitski. Todorova subota je prva subota Vaskršnjeg posta pa prema tome pokretan praznik koji spada uz Vaskršnji ciklus praznovanja. Dan je posvećen Sv. velikomučeniku Teodoru Tironu, koga Crkva slavi 17. februara, a u Teodorovu subotu uspomenu na njegovo javljanje Episkopu Evdoksiju, prve subote prve nedelje posta.

Narodni običaji

Za Svetog Teodora, narodski, Todora veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se Svetom Teodoru za zdravlje. Todorova subota u Popovom polju zove se Todorica.

Roditelji tada šalju decu da se pričeste. Sela u Gornjoj Pčinji Svetog Teodora slave kao zaštitnika goveda. Kuvaju kukuruz koji uveče nose volovima i sračima da se počaste. Lome i za ovu priliku umešen kolač koji se deli stoci; ovcama, kozama, volovima, kravama, konjima. Trke konja se organizuju u Šumadiji, koje su popularne među mlađima. Ovaj dan su u selima Timočke krajine proglasili za Konjski – Veliki dan, pa ne prežu konje već ih samo jašu.

Srbi u Vojvodini veruju da noću u oči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.

Uopšte, u mnogim selima se konji jašu, bez sedla ili sa njima, pokazuju po selima. Na Todoricu, kako se još naziva Todorova subota, po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja. Na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju.

Ovog dana u selima istočne Srbije priprema se žito, odnosno, koljivo, kao za svaku slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice. Teodorova subota spada u one praznike koji slave početak letnjeg perioda, pa se tako u selima oko Prokuplja može čuti da je to dan kada Sveti Teodor uzjaše konja i ode da dovede leto.

Druga priča kaže da je to dan kada rode potkivaju svoje nevidljive konje, pred veliki put, da bi stigle u naše krajeve za Mladence. U selima leskovačkog Pomoravlja kažu da na dan Todorice Kraljević Marko jaše svog šarca na moru. Teodorova subota je dan kada su mehandžije i kafedžije u požarevačkom kraju držale svoj esnafski pir.