Godišnjica smrti Tita: Sahrana je bila drugi najgledaniji događaj 20. vijeka

Njegov grob u Kući cveća na Dedinju na godišnjicu smrti od ranih jutarnjih sati svake godine posećuju poštovaoci, među kojima je najveći broj ljudi iz zemalja nastalih raspadom Jugoslavije.

Tito je preminuo u 15.05 časova u nedelju 4. maja u svojoj 88. godini, u bolnici u Ljubljani.

“Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Presedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Uskoro ćemo emitovati izveštaj sa sednice Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije”, glasio je tekst koji je nešto pre 19 časova pročitao spiker TV Beograda Miodrag Zdravković. koji je za taj zadatak bio određen još u februaru te godine.

Jedna od najupečatljivijih scena na vest o smrti predsednika Republike Josipa Broza Tita dogodila se u Splitu.

U trenutku objave Titove smrti na stadionu „Poljud” igrao se 43 minut fudbalske utakmice između „Hajduka” i „Crvene zvezde”, koja je vodila 1:0.

Tačno u 19.12 časova na teren je ušao jedan čovek i dao znak sudiji Nusrefu Muharemagiću da prekine utakmicu. Nakon toga igrači su se okupili oko sudije na sredini terena, a oko 50.000 gledalaca na tribinama je ostalo u šoku. Iznenađenoj publici i igračima se preko razglasa obratio predsednik „Hajduka” i predsednik Izvršnog veća (gradonačelnik) Splita Ante Skataretiko koji je saopštio vest o smrti predsednika Tita i pozvao sve prisutne da mu minutom ćutanja odaju počast.

Odmah nakon toga, publika na tribinama i igrači na terenu su otpevali pesmu „Druže Tito mi ti se kunemo” i himnu „Hej Sloveni”, nakon čega su se u tišini razišli kućama.

Taj događaj snažno je odjeknuo u jugoslovenskim medijima i postao je jedan od nezaobilaznih simbola žalosti građana Jugoslavije za svojim predsednikom, a Predsedništvo „Hajduka” je ubrzo nakon toga uputilo predlog Republičkoj konferenciji Socijalističkog saveza radnog naroda Hrvatske da stadion „Poljud” ponese Titovo ime, ali ova inicijativa nije prihvaćena.

Tito je rođen u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko-slovenačkoj porodici, maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj, i to kao Dan mladosti.

Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Sahrani Josipa Broza Tita u Beogradu prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo izraz njegove sasvim posebne istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao.

Sahranjen je 8. maja 1980. godine u Beogradu, po sopstvenoj želji u zimskoj bašti svoje rezidencije na Dedinju, koja je nakon toga nazvana “Kuća cveća“. Pored velikog broja građana Jugoslavije, sahrani je prisustvovalo 209 delegacija iz 128 zemalja sveta, zbog čega je zvanično proglašena za najposećeniju sahranu nekog državnika u istoriji.

Sahrani je prethodio prenos njegovih posmrtnih ostataka Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba u Beograd, gde su tri naredna dana bili izloženi u centralnoj sali zgrade Skupštine SFRJ.

Ovde su mu građani, domaće i strane delegacije, u mimohodu odavale poslednju počast.

Titova sahrana je direktno prenošena preko televizije u Jugoslaviji i još 16 zemalja sveta, a u nekoliko zemalja je naknadno emitovan ceo snimak ili važniji delovi sahrane, zbog čega je prema podacima Evrovizije proglašena za drugi najgledaniji događaj u 20. veku, odmah posle sletanja Misije “Apolo 11” na Mesec, jula 1969. godine.

Titov grob se nalazi u sastavu Muzeja Jugoslavije i od sahrane do danas ga je posetilo preko 18 milona ljudi.