Crna Gora neće da rehabilituje golootočke žrtve

Iako je srazmerno broju stanovnika Crna Gora imala najviše zatvorenika na Golom otoku, za razliku od Srbije, Hrvatske i Slovenije, ta zemlja nikada nije rehabilitovala ni obeštetila golootočke žrtve.

Branislav Ljumović, učesnik legendarne bitke na Sutjesci, za šta je dobio i orden za hrabrost, danas ima 92 godine. Od toga je pet godina proveo na Golom otoku, od 1956. do 1961. U zatvor je poslat dok je bio nastavnik u školi rezervnih oficira u Karlovcu.

„Izbila je tzv. Tršćanska kriza i mi nastavnici dobili smo partijski zadatak da objasnimo pitomcima zašto Trst treba da bude deo Jugoslavije. Ipak, nakon godinu dana, povukli smo se iz Trsta i mi sada moramo da objasnimo tu novu situaciju oficirima. Ja kažem da neću“, priča uz osmeh Ljumović.

Pošto je odbio partijski zadatak, dobio je strogi ukor pred isključenje iz partije. Konačno mu je „presudio“ njegov stav o Milovanu Đilasu, koga su svi prvo hvalili zbog njegovih kritika sistema, a kada je počeo obračun s njim, ti isti ljudi su ga oštro napadali. Ljumović to nije želeo da radi.

„Odležao sam pet godina, ali se u zatvoru nisam ’popravio’.“

Sve je ostalo na obećanjima

Ljumović jedan je od, kako sam procenjuje, svega dvadesetak Golootočana iz Crne Gore koji su još živi. Uprkos brojnim obećanjima vlasti, ali i Deklaraciji Skupštine Crne Gore iz 1992. godine, Crna Gora ostaje jedna od retkih država bivše Jugoslavije koja nije rehabilitovala ni obeštetila žrtve Golog otoka.

Branislav Ljumović odležao je na Golom otoku pet godina, od 1956. do 1961. Branislav Ljumović odležao je na Golom otoku pet godina, od 1956. do 1961.

I sam Ljumović već 13 godina bezuspešno se bori da država donese zakon kojim će rehabilitovati i obeštetiti golootočke žrtve.

„Mi smo još 2006. godine, kao Udruženje golootočkih žrtava, napisali nacrt Zakona o poništavanju presuda osumnjičenim za podršku Rezoluciji Informbiroa 1948. godine. Dostavili smo ga najvišim državnim zvaničnicima, išli kod svih i dobijali obećanja, ali sve je ostalo na tome“, priča za DW Ljumović.

On podseća da je i aktuelni premijer Crne Gore Duško Marković još 2012, kao potpredsednik Vlade, odgovarajući na poslaničko pitanje u Skupštini najavio da će „to pitanje biti stavljeno na dnevni red Vlade u četvrtom kvartalu (te) godine“. Ali to se nije desilo.

Žalosno i nepravedno

Izvršna direktorka nevladine organizacije „Akcija za ljudska prava“ Tea Gorjanc-Prelević smatra da je to žalosno i nepravedno, posebno zato što je, u odnosu na ukupan broj stanovnika, iz Crne Gore bilo najviše zatvorenika na Golom otoku.

Prema zvaničnim podacima iz 1963. godine, na Golom otoku je bilo zatočen ukupno 16.101 zatvorenik, ali je, prema nekim drugim procenama, kroz zloglasni logor prošlo mnogo više ljudi. Iz Crne Gore je na Golom otoku bilo 3.390 osoba, a u zatvoru je umro 71 čovek.

Goli otok je bio mesto za „partijsko prevaspitavanje“Goli otok je bio mesto za „partijsko prevaspitavanje“

Tea Gorjanc-Prelević za DW ocenjuje da je u ovom slučaju očigledan problem nedostatak volje političara na vlasti: „Vlada je odavno trebalo da formira radnu grupu koja bi napravila nacrt takvog zakona. Pretpostavljam da bi takav zakon podržala i opozicija.“

Najava tužbi protiv države

Tokom prošle i ove godine u par navrata je u crnogorskim medijima najavljivano da će porodice žrtava pokrenuti tužbe pred sudovima, jer neće više da čekaju na državu da ih obešteti. Pominjalo se najpre deset, pa onda još 100 porodica koje će tužiti Crnu Goru i navodno tražiti odštetu od po 40 evra po danu provedenom u zloglasnom kazamatu. Ako bi se to i desilo, ukupan zahtev za odštetu sigurno bi bio višemilionski.

Organizacija „Akcija za ljudska prava“ ipak nema informacije da su tužbe podnete. Državu nije tužio ni Ljumović, ali kaže da ga u poslednje vreme često zovu potomci golootočkih žrtava i interesuju se za tu mogućnost. Tu ipak postoji jedan realan problem:

„Može da se tuži i da se traži obeštećenje preko crnogorskih sudova, ali pošto ne postoji zakon o rehabilitaciji, sudovi ne mogu da donesu valjanu odluku o obeštećenju. Ipak, da smo tužili, prošli sve sudske instance i bili odbijeni, smatram da smo mogli da idemo pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i da tamo tražiti odštetu“, kaže Ljumović.

Odšteta: 7 evra po danu na Golom otoku

Gorjanc-Prelević kaže da je njihov stav da bi i naslednici trebalo da budu obeštećeni, posebno zato što se toliko kasni s odštetom: „Mislim da bi za državu Crnu Goru svakako bilo poražavajuće da ona jedina u regionu tužbama bude primoravana da oduži dug pravičnosti.“

Trg golootočkih žrtava u PodgoriciTrg golootočkih žrtava u Podgorici

Izvršna direktorka „Akcije za ljudska prava“ objašnjava da bi se donošenjem već pomenutog zakona mogao propisati i iznos odštete: „Pretpostavljam da bi se uzeo u obzir način na koji su to učinile susedne države. U Sloveniji je 2003. žrtvama ponuđena naknada od 6.300 evra za svaku godinu provedenu na Golom otoku, u Hrvatskoj i Srbiji su propisane naknade iznosile oko sedam evra po danu“, objašnjava Gorjanc-Prelević.

U tim državama bivši politički zatvorenici, odnosno članovi njihovih porodica, na osnovu zakona su sticali pravo na rehabilitaciju, naknadu štete i penziju, i Ljumović smatra da upravo primeri Slovenije i Hrvatske mogu da budu dobri i za rešavanje pitanja crnogorskih Golootočana.

U Srbiji rehabilitovano 6.000 Golootočana

Zakon o rehabilitaciji u Srbiji stupio je inače na snagu krajem 2011. godine. Zahtevi za rehabilitaciju mogli su se podnositi do kraja 2016.

„Еvidencija podataka vodi se od 2014. godine. Do sada je podneto više od 8.000 zahteva, a rehabilitovano je više od 6.000 žrtava Golog otoka“, saopšteno je za DW iz Ministarstva pravde Srbije.

Žrtve su dobile različita obeštećenja. „Na to utiče da li odštetu traže sama rehabilitovana lica ili njihovi potomci, a uzima se u obzir i vreme provedeno na Golom otoku, kao i težina i priroda dela, ali i društvene okolnosti u vreme hapšenja“, objašnjavaju iz Ministarstva Srbije i navode da je od aprila 2014. do sada za odštetu isplaćeno 243,8 miliona dinara odnosno više od dva miliona evra.

Bivši Golootočanin Branislav Ljumović kaže da je još prilikom susreta sa zvaničnicima pre desetak godina govorio da je „ključ u rukama tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Dokle god je ključ u njegovim rukama, naše pitanje neće biti rešeno, jer on radi po diktatu velikih sila“, smatra Ljumović. „Jedino ako bude nekog pritiska sa strane, Crna Gora će to doneti.“

 

penzioneri.me/dw.com

Slične novosti

Samo 20 minuta provedenih u parku popravlja raspoloženje
Zdravlje
shares0 views

Samo 20 minuta provedenih u parku popravlja raspoloženje

Jasna Djalovic - sep 13, 2019

Kraći boravak u prirodi ima pozitivan uticaj na čoveka, bez obzira na godine starosti. Parkovi u gradovima su prave male zelene oaze i…

Začinjena hrana za bolji imunitet i dug život
Zdravlje
shares0 views

Začinjena hrana za bolji imunitet i dug život

Jasna Djalovic - sep 13, 2019

Veliki broj ljudi je zavisno od ukusne, začinjene hrane, koja je proslavila mnoge kuhinje širom sveta, od Kine, Indija pa sve do Meksika.…

Ukusna i gotova za pola sata: Jesenja krem-čorba sa bundevom i žalfijom
Bakina kuhinja
shares0 views

Ukusna i gotova za pola sata: Jesenja krem-čorba sa bundevom i žalfijom

Jasna Djalovic - sep 13, 2019

Krem-čorba od bundeve pravi se brzo, a veoma je ukusna. Isprobajte ovaj jednostavan recept za pravu jesenju čorbicu. Sastojci: Maslinovo ulje Tri glavice…

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.

Preporučeni članci