4 osnovna principa brige o starijima

Važno je da starije osobe, njihove porodice i prijatelji shvate četiri osnovna principa na kojima treba da se zasniva briga o starijima, smatra gerijatar dr Robert Stal.

Prema starijim osobama se ne treba ophoditi kao da je njihov jedini problem njihovo životno doba. Dr Stal daje primer pacijentkinje koja je imala 95 godina. Žalila se na bol u desnom koljenu. Ona je doktoru, samo slegavši ramenima, rekla: „A šta čovek da očekuje u mojim godinama?“

Na doktorovo pitanje da li je i levo koljeno boli, ona je rekla da je ono sasvim dobro i da je ništa ne boli. Doktor je odglumio zbunjenost i upitao: „Pa zar nije i ovo koleno podjednako staro kao i ono bolno?“ Ona se nasmešila shvativši poentu.

Shvatanjem i primenjivanjem ova četiri principa brige o starima, starijim osobama se obezbeđuje blagovremena i odgovarajuća zdravstvena njega i pomoć:

1. Konfuzija ili dezorijentacija – Provera iznenadnih problema

Ako je 80-godišnja osoba konfuzna ili dezorijentisana – a dan ranije ili nedelju dana ranije je bila bistra i orijentisana – skoro sigurno ima ili je imala neki akutni zdravstveni problem kao što je neželjena reakcija na novi lijek, infekcija urinarnog trakta, zapaljenje pluća, srčani ili moždani udar.

Međutim, konfuzija ili dezorijentacija mogle bi biti jedini simptom ovih akutnih zdravstvenih problema, i jednom kada prođu, moglo bi lako da se desi da se osoba vrati u bistro stanje u kome je bila prethodne sedmice.

Iznenadne promjene izazivaju iznenadni problemi. Senilnost se ne pojavljuje iznenadno, pa treba verovati starijoj osobi i odvesti je na zdravstveni pregled.

2. Postepeno mentalno opadanje može biti izazvano hroničnom metaboličkom bolešću ili depresijom

Hronična metabolička bolest – bolest štitne žlijezde, nedostatak vitamina B12, Parkinsonova bolest ili nuspojave ljekova (v. sledeći princip), na primjer – može da traje mjesecima i godinama čak, izazivajući „usporavanje“ starije osobe, dovodeći je u konfuzno stanje ili čineći je umornom i slabom.

Za probleme sa raspoloženjem, kao što je depresija, često se pogrešno misli da je demencija. Šta možete da učinite? Usamljenost i društvena izolovanost veoma su česte, a u velikom broju slučajeva dovoljna je lijepa riječ, bolji uslovi prevoza, slušna pomagala ili naočare, uključivanje u klub penzionera ili volontersku organizaciju. Snažan zagrljaj ima duboko terapeutsko dejstvo, takođe.

Alchajmerova bolest je hronična, progresivna demencija koja se razvija godinama. Bolest utiče na sposobnost razmišljanja i, u svojim finalnim fazama, utiče na fizičko funkcionisanje. Međutim, pad psihičkih i fizičkih sposobnosti nije uvek pokazatelj Alchajmerove bolesti.

3. Upotreba ljekova

Mnoge starije osobe idu kod nekoliko ljekara različitih specijalnosti od kojih svaki može da prepiše jedan ili više ljekova. Ovi pacijenti mogu i samoinicijativno da kupe ljekove koji se izdaju bez recepta i to mogu činiti veoma često.

Samo jedan lijek koji nije odgovarajući za starije osobe, može da ošteti njihovu sposobnost funkcionisanja i da smanji kvalitet njihovog života. Zamislite samo šta pet takvih ljekova mogu da učine.

Starije osobe treba da izbegavaju da same sebi prepisuju ljekove i treba da se kod svog ljekara/svojih ljekara dobro raspitaju o svakom novom lijeku koji im se prepisuje. Da li je lijek neophodan? Koja su neželjena dejstva tog lijeka? Da li postoji interakcija sa drugim ljekovima?

4. Predrasude o starima (ejdžizam) mogu biti izuzetno štetne

„Šta očekuješ u tvojim godinama?“ „Nećeš biti ništa mlađi/mlađa“ Da li vam ovo zvuči poznato? Ovo su nepravedne generalizacije i izjave na osnovu predrasuda. Pretpostavlja se da starije osobe prirodno treba da budu slabe, bolesne i zaboravne.

Starije osobe oboljevaju od bolesti (kao i svi drugi ljudi), a ne od starosti.

penzioneri.me/penzin.rs