BAKINI SAVETI O ZDRAVLJU SU NEŠTO NAJBOLJE ŠTO MOŽETE ČUTI: Uvek ih poslušajte jer su NAUČNO POTVRĐENI!

Recepti za zdravlje koje su potvrdile i nauka i medicina

Malo je među nama onih kojima bake nisu davale savete u vezi sa životom, ali i sa zdravljem.

Domaća supa protiv prehlade, med protiv kašlja, šećer protiv štucanja… I, ne, nisu to bili samo saveti naših baka, koje su stekle životnim iskustvom, to su recepti za zdravlje koje su potvrdile i nauka i medicina.

Domaća supa protiv prehlade

Domaće supe, pogotovo pileća, pravi su hit u sezoni prehlade i gripa, a to ni ne čudi budući da nam ovo toplo, lagano i ukusno jelo daje okrepljenje i može se jesti i s upalom grla. Ali, nauka je pokazala da su blagodati pileće supice i mnogo veće od onoga što mi mislimo.

Naime, supa podstiče stvaranje protivupalnog mehanizma koji nam olakšava simptome upale gornjih disajnih puteva. Uz to, pomaže i izlučavanju sluzi zbog čega nam olakšava kašalj i šmrktanje.

Med leči kašalj

Mnoge brižne majke u sezoni prehlada imaju bar jednu teglicu meda u svojoj kuhinji jer su opštepoznata blagotvorna dejstva ovog proizvoda vrednih pčela. Ali, šta još kaže medicina o medu?

U jednoj studiji naučnici i doktori su okupili više od stotinu bolesne dece starosti od dve do 18 godina i podelili ih u tri grupe. Prva grupa je dobila tipične lekove protiv kašlja čiji je glavni sastojak dekstrometorfan, druga grupa je dobila med, a treća nije dobila nikakav lek.

Najbolje rezultate pokazao je upravo med. Naučnici smatraju da lepljivost i viskoznost meda pomažu u olakšavanju kašlja, a prirodni antioksidansi pospešuju proces ozdravljenja.

Punom kašičicom šećera protiv štucanja

Za štucanje svako ima svoj lek – zadržavanje daha, velike količine vode… ali, ne upale svi sajeti baš svaki put. Ipak, najefikasnijim se pokazalo nešto što su mnogima bake savetovale: puna kašičica šećera.

Isto je dokazao i dr Edgar Engelman, koji je uspeo kašičicom šećera da zaustavi štucanje u 19 od 20 slučajeva.

Kora hleba njegov je najhranjiviji deo

Djeca kao da imaju urođenu averziju prema korici hleba, a mame i bake ne vole te iste korice da bacaju, pa svojoj deci govore kako je upravo korica najhranjiviji deo hleba.

Nemački naučnik Tomas Hofman napravio je studiju u kojoj je analizirao hemijski sastav korice i ostatka hleba i tako potvrdio ono što nam mame govore ceo život. Za vreme pečenja hleba dolazi do Mailardove reakcije pri čemu se stvaraju antioksidansi koji se efikasno bore protiv stvaranja ćelija raka.