NAJZDRAVIJA NACIJA NA SVIJETU SU ONI! Doživite 100 godina: Otkrivene TAJNE dugovječnosti koje su njihovi ljudi ODAVNO ZNALI!

Nisu sve zemlje jednako stvorene i postoji puno raznih faktora koji utiču na zdravlje i sreću nacije – kao i činilaca koji utiču na loše zdravlje. Tipično, među najzdravijim nacijama su one razvijene, jer imaju manje zagađenja, bolji pristup zdravstvenoj nezi i čistoj, pitkoj vodi.

Nezdrave zemlje, s druge strane, imaju brojne bolesti uzrokovane prljavom vodom, lošu zdravstvenu negu i nizak očekivan životni vek, kao i generalno lošiji kvalitet života. Prema Blumbergovom Zdravstvenom Indeksu za 2019. sve zemlje sveta ocenjuju se ocenama od 1 do 100 u sledećim kategorijama – zdravstveni rizici (korišćenje duvana, visok krvni pritisak i gojaznost), dostupnost pitke vode, očekivani životni vek, način ishrane i uzroci smrti.

Prema rezultatima za ovu godinu, najzdravija nacija na svetu su Španci, a u top 10 ih slede: Italija, Island, Japan, Švajcarska, Švedska, Australija, Singapur, Norveška i Izrael.

Od zemalja u našem susedstvu, najbolje je rangirana Slovenija, koja se navodi kao 24. najzdravija nacija sveta sa 82,7 bodova, dok se Srbija nalazi na 55. mestu. Od ostalih zemalja u regionu, Hrvatska se nalazi na 31. mestu, Crna Gora na 41. mestu, a u stopu je slede BIH i Albanija. Makedonija je zauzela 56. mesto.

Tajna Španije

Lako je uočljivo kako prva dva mesta lestvice dele mediteranske države – Italija i Španija. Za njih stručnjaci veruju kako će kroz par desetina godina “prešišati” Japan po očekivanom životnom veku koji će do 2040. biti prosečnih 87,5 godina.

Šta je to što o zdravlju ostali treba da nauče od Španaca? Stručnjaci ističu kako je to pre svega mediteranska ishrana, zbog koje su oni kao nacija među najmanje gojaznim, a bogatstvo maslinovog ulja, ribe i orašastih plodova, kao i voća i povrća, ima najveće efekte na zdravlje. Takođe, Španci poput Italijana jedu najmanje crvenog mesa i prerađene hrane. Dakle, ako rešite da jedete kao na Mediteranu, smanjićete konzumaciju crvenog mesa, šećera i zasićenih masti, a uvešćete integralne žitarice, proteine i orašaste plodove. Mlečni proizvodi kao što su mleko, sir i jogurt – kao i alkohol – dopušteni su, ali umereno. Salata od pasulja, sa paradajzom i krastavcima, sa malo fete i sve začinjeno svežim začinskim biljem, sa sve čašom belog vina, to je jedan tipičan ručak.

Specijalista za ishranu i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Jagoda Jorga ističe da je mediteranska dijeta jedan od najzdravijih oblika ishrane.

“Mediteranska dijeta je odlična za primarnu i sekundarnu prevenciju oboljenja srca i nekih vrsta karcinoma, pre svega karcinoma dojke. Ona obiluje svežim, sezonskim povrćem i voćem, koji se prema preporukama konzumiraju u količini od pet porcija dnevno”, kaže dr Jorga.

Od psiholoških razloga za dug i zdrav život, ističu se snažne porodične veze i vrednosti koje su na području Mediterana znatno jače nego, na primer, u Severnoj Evropi. To je naročito važno za stariju populaciju – jer deke i bake koji provode puno vremena sa svojim unucima u proseku žive duže i ispunjenije, a i manje su usamljeni.

Ne voze svugde

U zapadnim zemljama je postalo normalno da se sedne u auto bilo gde da se ide – makar i na kafu. Španci nemaju te običaje – 37 posto njih do posla hoda ili vozi bicikl, a samo 52 posto vozi auto. Takođe, hodanje im je draža rekreacija nego odlazak u teretanu, što govori o važnosti kretanja na otvorenom i značaja za zdravlje.

Brojna istraživanja pokazuju da sedelački način života ima poguban uticaj na zdravlje, a Španci definitivno nisu vezani za svoje kauče. Naime, tek 7 posto njih sedi duže od 8,5 sati na dan, dok na primer 26 posto Amerikanaca to redovno čini.

Takođe, još jedna dobrobit mediteranske ishrane na koju bi trebalo da se ugleda ceo svet je to da večera nije najveći obrok, jer ne samo da utiče na težinu već i na dobar san.

penzioneri.me/kurir.rs/žena